Uprkos najavama i optimističkim očekivanjima vrha beogradske vlasti, Srbija će još neko vrijeme možda morati da sačeka datum otvaranja pregovora za članstvo sa EU. Naime, po riječima njemačke kancelarke Angele Merkel, pristupna konferencija EU sa Srbijom mogla bi da bude održana u januaru, ali “samo ako se u decembru potvrdi puno sprovođenje briselskog sporazuma Beograda i Prištine”.
“Očigledno je da u ovom momentu Nemačka traži dodatne garancije da će ono što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine biti sprovedeno“ – objašnjava za Portal Analitika predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko. „Mislim da bi Srbija trebalo da dobije datum; ne zbog ovoga što je uradila aktuelna Vlada, nego zbog toga sto je to jedini način da se Srbija stavi na evropski kolosek koji će ovu vlast neuporedivo više obavezivati na poštovanje onoga što će EU pred nju postavljati kao zadatke. Pre svega, tu mislim na Poglavlje 23 i 24 koje se odnosi na reformu pravosuđa. Podsetiću vas da je i ono malo što je u tom smislu bilo reformisano, ova vlast veoma brzo uspela da poništi“.
ANALITIKA: Šta je reformisano? Zar prethodna ministarka Snežana Malović iza sebe nije ostavila katastrofalno stanje, zbog čega je bila kritikovana i od strane EU?
BISERKO: To nije sporno... Međutim, ova vlast je u pravosudni sistem već vratila mnoge ljude koji su se zbilja ogrešili o zakon. U tom smislu, danas u srpskom pravosuđu vlada potpuni haos, pa pojedini advokati s pravom tvrde kako u toj oblasti stanje nikada nije bilo gore.
Početak pristupnih pregovora sa EU bi, po mom mišljnju, pre svega psihološki mnogo značio građanima Srbije: čekali su taj datum nekoliko godina i negativan odgovor Brisela bi doveo do jedne vrste razočarenja i dodatnog nepoverenja u EU. Poslednje nervozne poruke čelnika vladajućih stranaka, nažalost, umesto da smire, samo dodatno podgrejavaju to negativno osećanje...
ANALITIKA: Govorite o...
BISERKO: Govorim o porukama kao što su: „ako ne dobijemo datum, nećemo primeniti sporazum sa Prištinom“, „krenućemo drugim putem“ i slično. To uglavnom govore predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić; prvi potpredsednik, Aleksandar Vučić, budući da su ga proglasili „evropejcem“, je ipak uzdržaniji; za sad se čuva.
Za razilku od građana i, s obzirom na to da je Srbija bukvalno pred ekonomskim kolapsom, ova vlast dobijanje datuma pregovora sa EU doživljava kao neku vrstu spasonosne formule: nemaju ništa drugo da ponude kao rezultat. Uostalom, i sporazum Beograda i Prištine je pre svega dokument iznuđen realnošću. U tom smislu, najtragičnije je to što se Srbija okreće Evropi u trenutku kada je na kolenima. Dakle, ni ovoga puta to nije promišljena odluka koja je posledica konsensusa unutar politike i društva.
ANALITIKA: Hoćete da kažete da ova vlast vodi politiku pridruživanja EU jer je na tako nešto prinuđena?
BISERKO: Tako je... Kada govorim o nepostojanju konsensusa o neophodnosti evropskog puta, mislim i na to da je svih ovih godina od strane vladajućih elita Kosovo držano kao instrument pomoću koga bi se eventualno nešto moglo dobiti u Bosni i Hercegovini. Odugovlačilo se, čekalo sa rešenjem; na kraju, kada je shvaćeno da od podele Kosova nema ništa, ono je iskorišćeno kao ulog u trgovini za dobijanje datuma početka pregovora sa EU. Sporazum sa Prištinom je potpisan, ali će, videli smo, njegova primena predstavljati uslov od koga Evropa neće tako lako odustati. To će biti uslov svih uslova.
ANALITIKA: Zašto kažete da Vlada premijera Ivice Dačića nije zaslužila dobijanje datuma?
BISERKO: Zato što ništa konkretno nije uradila...
ANALITIKA: Kako nije? Ipak je potpisala Sporazum sa Prištinom, započela borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala...
BISERKO: Dijalog sa Prištinom traje od momenta kada je nemačka kancelarka Angela Merkel prehodnu Vladu uslovila da uđe u dijalog sa Prištinom. Ako se sećate, aktuelna vlast se u početku pravdala da u pregovore sa Prištinom ulazi jer ne može da odustane od nečega što su već započeli i potpisali njihovi prethodnici. Shvativši vremenom da neće dobiti očekivanu finasijsku pomoć sa strane – od Rusa, pre svega – okrenuli su se Evropi. Budući u tom smislu neiskrena, očekujem da će Dačićeva Vlada tokom pregovora o ulasku Srbije u EU veoma jasno pokazati otpor evropeizaciji – i na individualnom i na svakom drugom nivou.
ANALITIKA: Kako razumijete pohvale koje od strane pojedinih evropskih diplomata stižu na račun aktuelne Vlade, prije svega na račun potpredsjednika, Aleksandra Vučića?
BISERKO: U diplomatskim pregovorima i pokušajima da se Srbija stavi na evropski kolosek, čini se sve kako bi se ovdašnje vlasti privolele i odobrovoljile da na tako nešto pristanu. Zbog politike koju je vodila poslednje dve decenije, Srbija se na evropskim adresama s pravom doživljava kao faktor destabilizacije Balkana. Shvatajući da je izolovana Srbija problem celog regiona, evropski političari se trude da je uvuku i postave na svoje tračnice. Na tom putu Evropa i dalje uslovljava, što je prirodno; ali, može da bude i kontraproduktivno.
ANALITIKA: U kom smislu?
BISERKO: U smislu da Srbija nema unutrašnje kondicije da zadovolji te visoke evropske kriterije. S obzirom na činjenicu da Srbija narednih desetak, petnaestak godina neće postati članica EU, mislim da bi te uslove i standarde trebalo malo popustiti.
ANALITIKA: Izvjestilac Evropskog parlamenta za zapadni Balkan, Jelko Kacin, kaže kako bi, kada je riječ o reformama, Crna Gora trebalo da se ugleda na Srbiju. Mislite da je i ta poruka...
BISERKO: Mislim. Ponavljam: takve izjave tumačim kao deo strategije uvlačenja Srbije u proces evropskih integracija. Reč je o takozvanoj politici podilaženja. Koja, uzgred, veoma dugo traje. Uostalom, u oktobru će izaći izveštaj EU u kome će se tačno videti gde je i kako stoji Dačićeva Vlada. Prošle godine, taj izveštaj je bio neutralno-negativan; videćemo šta će biti sada.
Kada je reč o reformama i borbi protiv korupcije i kriminala, moram da vas podsetim da je upravo u vreme prethodne Vlade napravljen plan hapšenja Darka Šarića. I to EU veoma dobro zna. U tom smislu, bilo bi nepošteno govoriti da su Dačić i Vučić krenuli od početka.
ANALITIKA: Predsjednik Nikolić je nedavno rekao da su u vrijeme prethodne Vlade Darko Šarić i njegov klan stekli enormno bogatstvo. Doduše, ne znam da li je imao u vidu da je aktuelni premijer, Ivica Dačić bio potpredsjednik te iste Vlade i ministar unutrašnjih polova i da se neki njegovi bliski saradnici spominju u kontekstu saradnika Šarićevog klana.
BISERKO: Ali, šta je ova Vlada uradila oko hapšenja Šarića? Ništa!
Najzad, ako govorimo o borbi protiv kriminala, ona bi valjda morala da se vodi kroz institucije, a ne da se ljudi privode i hapse preko tabloida. Takav sistem je veoma opasan, tim pre što Srbija nije razvijeno društvo sa jakim institucijama i javnim mnjenjem koje ne bi dozvolilo različite vrste zloupotrebe, političkih progona i hapšenja. Nemam ništa protiv hapšenja kriminalaca, ali mislim da to nije način. Jer, u takvoj situaciji ova vlast može da uhapse bilo koga, da ga diskredituje i da na kraju ne bude ništa. Uzmite slučaj Olivera Dulića...
ANALITIKA: Protiv Olivera Dulića se vodi sudski postupak. Pored toga, zar vam se ne zavrti u glavi kada svakoga dana pročitate šta u šta su sve bili upetljani ministri vlada od 5. Oktobra 2000?
BISERKO: Ne, to nije sporno. Samo nešto nisam sigurna da je toliko hvaljena Vučićeva borba protiv korupcije sitemska i da će sve okolnosti u tim slučajevima do kraja biti rasvetljene. Izvinite, ali u civilizovanim zemljama se ne hapsi preko tabloida. To je metod kojim se služio Slobodan Milošević. Najzad, zahvaljujući ovoga puta priči o borbi protiv korupcije i kriminala - tom populističkom bacanju prašine u oči građanima - u Srbiji jedna ličnost polako dobija široku podršku civilnog sektora, nezavisnih intelektualaca i pojedinih nevladinih organizacija; što postaje zabrinjavajuće. Hoću da kažem da, zahvaljujući tome, Aleksandar Vučić preuzima celokupnu vlast u zemlji, odlučuje o svemu, baš kao što je to nekada radio Slobodan Milošević.
ANALITIKA: Ili Boris Tadić, nešto kasnije.
BISERKO: Tadić je zbog toga izgubio vlast. Ali, zar ne primećujete da na isti onaj način na koji je svojevremeno Slobodan Milošević mobilisao mase poručivajući kako „niko ne sme da bije ovaj narod“, Vučić danas obećava hapšenja?
ANALITIKA: Primjećujem...
BISERKO: Ali, mnogi ne primećuju. Nažalost, Srbija ima iskustva sa tom vrstom pravljenja kulta ličnosti; a zna se do čega je to dovelo. U tom smislu, upozoravam na opasnost. Dodatno zabrinjava činjenica da Srbija u ovom momentu zapravo nema ozbiljnu opoziciju koja bi se tome suprotstavila. Jedina opozicija u Srbiji je ona unutar same vlade: Dačićevi socijalisti protiv Vučićevih naprednjaka. U tom smislu, ako je i bude, borba protiv korupcije će se eventualno voditi isključivo protiv ministara koji su iz redova bivše vlade – Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Mlađana Dinkića. Iz toga će, naravno, biti isključeni prepošteni funkcioneri i ministri Srpske napredne stranke.
ANALITIKA: Zašto kažete da opozicija ne postoji?
BISERKO: Kao i svaka partija koja je dugo bila na vlasti, Demokratska stranka je trenutno u procesu velikih unutrašnjih turbulencija, promene liderstva... Ne znam u kome pravcu to ide, ali mi se čini da za sada nisu pokazali potencijal da se suprotstave ili budu značajna opozicija sadašnjoj vladi. A to je Srbiji u ovom trenutku neophodno.
ANALITIKA: A Liberalno-demokratska partija?
BISERKO: Šta sa njima?
ANALITIKA: Kakva su oni opozicija?
BISERKO: LDP je stranka koja nema veliku moć. Doduše, prošle nedelje je na lokalnim izborima u Zaječaru veoma dobro prošla. Pored toga, odlično artikuliše svoju politiku u Vojvodini...
ANALITIKA: U Vojvodini?! Pa, LDP prošle godine nije uspio da pređe cenzus u Novom Sadu! Kao ni u Beogradu, uostalom.
BISERKO: Ali se, poslednjih godinu dana, to profiliše na jedan ispravan način. Nažalost, opcija za koju se LDP zalaže nikada ovde nije imala prođu...
ANALITIKA: I vama je jasno za šta se zalaže LDP? Za nekakve apstraktne „vizije“, za čuvenu „promenu sistema vrednosti“ koji važi za sve izuzev za predsjednika stranke...
BISERKO: Ne slažem se sa vama... LDP je, ponavljam, mala stranka, nažalost, bez nekog značajnog uporišta u biračkom telu Srbije. Desetak procenata, šta je to? Kakav je to uticaj? Pa, ni Građanski savez Srbije nikada samostalno nije ušao u parlament. A to je ta linija... Bez obzira na sve, LDP je jedina stranka koja svakodnevno upozorava na opasnost od stvaranja kulta ličnosti jednog čoveka, kako i od politike koju ova Vlada sprovodi u kulturi, u obrazovanju. U tom smislu, zaprepašćena sam, kažem, onim što se događa takozvanom civilnom sektoru...
ANALITIKA: Šta vas zaprepašćuje?
BISERKO: Kao i celokupno društvo, i civilni sektor je u fazi velikih turbulencija. Zaprepašćuje me to, dakle, što se nisu snašli ili što su posustali pod pritiskom euforije napravljene oko „novih lidera“. Svakodnevno gledate da ljudi koji su se devedesetih godina hrabro suprotstavljali Miloševićevoj ratnoj politici – čiji su promoteri, uzgred, bili aktuelni premijer i njegov potpredsednik – danas bez ostatka podržavaju Aleksandra Vučića. Možda je u pitanju zamor, ko zna... Sve ovo suviše dugo traja. Dakle, smeta to što se danas stvara situacija u kojoj se ljudi sa strašnim hipotekama devedesetih predstavljaju kao gromade i usuđuju da predstavnicima civilnog sektora drže moralne pridike.
ANALITIKA: Ko vam drži moralne pridike?
BISERKO: Ova vlast. Ona je pobedila i tu ništa ne možemo. Međutim, ipak bi trebalo da postoji neki moralni minimum preko koga oni ne bi smeli da zakorače.
Možda je problem u tome što je nacionalizam u Srbiji i dalje veoma žilav i jak i što je to nekako pojelo celu scenu – i civilni sektor i političke partije i, ako hoćete, celo društvo. Srbija se vrti u tom krugu iz koga ne može da izađe i koji joj ne dopušta da jasno razlikuje osnovne kategorije kao što su „dobro“, „zlo“, „lepo“ ili „ružno“, „dozvoljeno“, „nedozvoljeno“... Ne možete glumiti velike evropejce, govoriti da ste se promenili, a da građanima ne objasnite zašto i u odnosu na šta ste se promenili. U odnosu na ratnu politiku devedesetih? Pa, šta je onda u toj politici bilo loše.
ANALITIKA: Na to pitanje zaista niko od njih nije odgovorio... Ne tako davno, Aleksandra Vučić je, recimo, preko table „Bulevar Zorana Đinđića“, lijepio fotografije Ratka Mladića; organizovao je proteste protiv hapšenja Radovana Karadžića...
BISERKO: O tome i govorim. Ko je danas zabranjen u Srbiji? Mirjana Marković, Bogoljub Karić i Ljubiša Ristić. Niko drugi! Ovi koji su podržavali ratnu politiku devedesetih, pravili skandale o kojima govorite, e, ti su danas veliki evropejci; oni su se promenili. Neka su, to je dobro. Samo bi bilo dobro da kažu zašto. I zbog Srbije, a i zbog sebe.
Bez obzira na trenutnu benevolentnost evropskih političara prema aktuelnoj vlasti, ta pitanja sigurno neće biti zaboravljena; i ona će doći na dnevni red. U ovom momentu, gurnuta su u drugi plan, ali ne brinite: moralni bagaž koji nosi ova vlast kao i pitanja odgovornosti Srbije za ratove na prostoru bivše Jugoslavije će, kroz pregovore sa EU, biti otvorena. Ona su kolevka i koren svih problema ovog društva – od korupcije i kriminala do počinjenih zločina. I u tom smislu, dobijanje datuma za početak pregovora sa EU je veoma dobra vest za Srbiju.
Tamara NIKČEVIĆ
