(Iz Beograda za Portal Analitika)
Od majskog zasedanja Sabora SPC očekuje se mnogo, ali s obzirom na to da se dnevni red drži u tajnosti ta očekivanja se brzo mogu izjaloviti. Za sada je jedino izvesno da će vladike razmatrati večitu temu - Kosovo.
Istovremeno, skrajnute su priče o blagajniku i načinu koji je proneverio milion eura crkvenog novca u kešu, nema najave da će se raspravljati o homoseksualnim sklonostima bivšeg vladike zvorničko- tuzlanskog Kačavende, o pedofiliji vladike Pahomija, istupanjima vladika Amfilohija i Atanasija na nedavnom političkom mitingu u Beogradu i služenju molebana za upokojenje srpske Vlade i Skupštine…Juče kasno popodne stigla je i vijest da je pitanje proglašenja za Njegoša za sveca odloženo, uz obrazloženje da vladike treba da se pripreme za raspravu, da ne bi došlo do podjele oko tog pitanja.
Autoritet patrijarha na iskušenju: Svi nabrojani problemi - naročito poslednja dva - su pretila da poljuljaju autoritet patrijarha Irineja.
Bez obzira na to što je patrijarh Irinej istoga dana reagovao na istupanje vladika na mitingu desničarskih organizacija i na proglašenje Njegoša za sveca, otvoreno je novo pitanje: da li patrijarh svojim izjavama smiruje ili zataškava uzavrele istupanja vladika?“Patrijarh se zaista potvrdio kao poglavar i reagovao na smirenju konflikta sa državom. On se jasno ogradio od istupanja vladika na mitingu i to je za svaku pohvalu", kaže Živica Tucić, verski analitičar za Portal Analitika.
Tucić misli da i srpska i crnogorska država žele stabilnu crkvu, ali i da crkva treba da radi na svojoj stabilnosti i poštovanju svog unutrašnjeg poretka.
“Prilike se rapidno menjaju ne samo kod nas već i u Evropi i zbog toga se ne sme prenebregnuti značaj vremena", smatra Tucić ocenjujući da SPC kaska za modernizacijom, ali da iz te činjenica ne treba izvlačiti pesimističke zaključke.
"Hajde da se ponadamo da će svako shvatiti svoje mesto i crkva i država i društvo. Svako treba da promisli o svom položaju i mestu i doprinosu opštem napretku kako države tako i regiona, jer idemo ka Evropskoj uniji", rekao je Tucić.
Enigma zvana – Amfilohije: Da li je mitropolit Amfilohije zaista shvatio svoje mesto u crkvi ili je samoinicijativnim proglašenjem Njegoša za sveca poslao poruku Saboru da u svojoj eparhiji može da radi šta hoće i da najviše crkveno telo treba samo da aminuje njegove odluke?
Za ovaj njegov čin patrijarh Irinej je rekao: “To liči na Crnogorce, ali to ne obavezuje crkvu“, i objasnio da odluku o proglašenju nekoga za sveca po crkvenom ustavu može da donese jedino Sabor SPC.
Tucić kaže da u crkvi postoji red i Ustav u kojem stoji da kanonizaciju obavlja samo arhijereski Sabor i da se ne pominje mogućnost drugih da to učine. On podseća da je Sabor to uradio i sa momišićkim velikomučenicima, a o samom činu mitropolita Amfilohija kaže: "Ovo je neka poruka celoj crkvi. Koja vrsta poruke ne mogu da tumačim. Vidimo da je reakcija na taj postupak dosta različita, ne samo u javnosti već i u crkvenim krugovima", precizirao je Tucić.
Na našu opasku da je protojerej - stavrofor Velibor Džomić rekao da Njegoša u narodu doživljavaju kao sveca, Tucić kaže: "Ne znam kako Njegoša u narodu osećaju. Komisija za kanonizaciju, koja odlučuje pre Sabora, nikada nije delovala pod pritiskom kada je donosila odluke. Brzina u donošenju takvih odluka nije preporučljiva, i do sada su takve odluke uvek trajale par godina. Zbog toga ne možemo reći da li će Sabor Njegoša na ovom zasedanju proglasiti za sveca ili ne", bio je, oprezan Tucić. Ispostavilo se, sa razlogom.
Vladike i državni poslovi: Da li će pojedine vladike nastaviti da krše crkvene kanone ili će se vratiti svom pozivu – to je pitanje na koje za sada niko nema precizan odgovor. Ipak, primetno je da crkva sopstvene probleme prikriva političkim angažmanom pojedinih vladika.
Bez obzira na to što se patrijarh Irinej ogradio od takvih istupa vladika sociolog religije Mirko Đorđević smatra da ta ograda nije dovoljna i da - zbog služenje molebana za upokojenje aktuelne Vlade i Skupštine - SPC mora da učini još jedan korak.
"Ta kazna mora da bude stroga po kanonskim propisima, jer obraćanje dvojice episkopa je, nemam drugu reč do - skandalozno", smatra Đorđević.
Navodeći da su takve poruke loše za javnost i državu Đorđević predviđa da će upravo zbog toga odnosi crkve i države i dalje biti zategnuti.
On je podsetio da se odnosi države i crkve nisu popravili ni u onom momentu kada je Vlada koju je vodio Zoran Đinđić uvela veronauku u građanske škole, niti kada je Đjinđićevom zaslugom nastavljena izgradnja hrama Svetog Save u Beogradu. "Iz tog hrama su ga ispratili upravo na, za čoveka i hrišćanina, nedostojan način", naveo je Đorđević.
Na istom zadatku: Sve ovo govori da se SPC i dalje najbolje razume i sporazumeva sa desničarskim organizacijama i partijama, odnosno sa onima koji jasne poruke crkvenih zvaničnika za obaranje legalno izabrane vlasti tumače rečima da javnost nije shvatila šta su vladike rekle, što je bio slučaj sa DSS-om Vojislava Koštunice.
Tako se deo crkvenih zvaničnika i desničari sada nalaze na istom zadatku i govore o izdaji Kosova, međutim, SPC nikako javno ne progovara o izdajama u sopstvenim redovima. Svi crkveni analitičari se slažu da će pitanje Kosova izazvati široku raspravu na Saboru, bez obzira na patrijarhovu pomiriteljsku ulogu.
Tucić ističe da između patrijarha i vladika verovatno ne postoji velika razlika oko stavova o Kosovu, jer su saopštenja iz crkve na odbojnoj liniji onoga što je u briselskom sporazumu. "Ali, nije problem u odbojnosti, već u tome da crkva ne može da bude prisutna na skupovima ma koje političke grupacije. Više se ne možemo pozivati na vreme Miloševića, jer ovo je drugo vreme", zaključio je Tucić.
Razrešenja i raščinjenja: Kako je crkva shvatila novo vreme najbolje će se videti na primeru vladike Kačavende. Naime, Sabor će potvrditi odluku Sinoda o njegovom penzionisanju, ali još uvek je nejasno da li će se ostvariti najave da crkveni sud razmatra njegovu dalju sudbinu i donese odluku da li će Kačavenda samo biti razrešen, ili će zbog navodnih bludnih radnji biti i raščinjen.
Podsetimo: 2010. godine bivši vladika raško prizrenski Artemije je prvo penzionisan pa zatim i raščinjen, a Sabor je protiv njega i njegovih sledbenika podneo i krivične prijave zbog nasilja i uzurpacije imovine koja je u vlasništvu SPC-a.
Sabor bi pored ovih tema trebalo da razmatra i da li su eparhije sprovele ono što je dogovoreno na prošlom zasedanju Sabora, kao i dokle se stiglo sa pripremama oko proslave Milanskog edikta u Nišu. U okviru ove teme javnost intrigira i odgovor na pitanje zašto papa nije pozvan na proslavu Milanskog edikta u Nišu iako se zna da Vatikan nije priznao Kosovo, a SPC očekuje da Vatikan istraje u tom stavu. Da li se tu radi o lošoj crkvenoj diplomatiji, dvostrukim aršinima crkve ili - upravo shvatanju vremena i promenama koje to vreme donosi?
Ipak, po načinu života za učesnike crkvenih skandala se ne može reći da kaskaju za vremenom, kao što za vremenom ne zaostaje raskošni crkveni vozni park o kojem se piše svake godine. Zato će, i nakon završetka Sabora, ostati u vazduhu pitanje: ko onda koči promene u crkvi?
Violeta CVEJIĆ
