Svi učesnici predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji pitaju se šta može zainteresovati birače da njih izadju s obzirom na činjenicu da im je ekonomska kriza gotovo pojela novčanike.
Redovni parlamentarni izbori biće održani poslednje sedmice aprila, najkasnije 6. maja, a zajedno sa njima bi trebalo da se održe i lokalni i izbori za Skupštinu Vojvodine. Na kraju godine Srbija će birati predsednika, a od toga kako DS prođe na parlamentarnim izborima zavisiće i odluka Borisa Tadića da li će se kandidovati za treći predsednički mandat. Njegov najveći rival i oponent Tomislav Nikolić još uvek se nije izjasnio da li će se kandidovati na tim izborima.
I dok je konfuzno stanje na političkoj sceni trajalo gotovo cele protekle godine, političari su se bavili pitanjima koja su marginalna za ekonomski osiromašene gradjane: namicali su skupštinski kvorum, rekonstruisali vladu bez smanjenja administracije, obećavali i Kosovo i Evropsku uniju, na rečima se borili protiv korupcije koja je u porastu...Standard birača: Prosto rečeno, vođa svake političke partije upinjao se da objasni gde greše njegovi protivnici, ali ne i on sam – dok je istovremeno zbog ekonomske krize bez posla od 2008. do marta 2011. godine ostalo oko 238 hiljada radnika.
Sa druge strane broj zaposlenih u administraciji nije umanjen. Priča iz 2008. godine tadašnjeg ministra finansija Diane Dragutinović da treba otpustiti 14 hiljada ljudi iz administracije uspešno je zataškana, a ona je nakon rekonstrukcije vlade u martu mesecu 2011. ostala - bez resora.
U takvoj ekonomskoj situaciji pao je rejting Demokratske stranke na 26,7 odsto i ona je sada druga po snazi partija u Srbiji. Ispred nje je Srpska napredna stranka koju podržava 32,8 odsto građana. Ovo su podaci agencije "Faktor plus" koji su objavljeni u državnom listu "Politika" 3. januara.
Inače, ovo je prva anketa u poslednje vreme koja je javno pokazala pad rejtinga DS-a, iako se o padu popularnosti Tadićeve partije govori još od februara prošle godine kada je SNS održala miting u Beogradu i zahtevala vanredne parlamentarne izbore. Najveća prednost SNS-a nad DS-om zabeležena je u aprilu prošle godine kada je lider SNS-a Tomislav Nikolić počeo štrajk gladju i žedji.
Politički kapital: Sa kakvim "političkim kapitalom" DS izlazi na izbore najbolje govore pomenute brojke, a one su još nepovoljnije po tu partiju ako uzme u obzir to da je DS u kampanji 2008. godine obećao 200 hiljada novih radnih mesta.
Jedini čovek u DS koji je bio ekonomski uspešan je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, pod čijim mandatom je u Beogradu završen Most preko Ade. Iako će političari, u već zahuktaloj predizbornoj kampanji, svetsku ekonomsku krizu imenovati kao najvećeg krivca za loš standard, treba napomenuti da je upravo ministar Božidar Đelić 2008. godine rekao da bi Srbija od te krize mogla da profitira. Ministar Đelić je, međutim, nakon odluike Brisela o odgađanju kandidature Srbiji podnio ostavku, nezadovoljan tempom srpskog kretanja u pravcu Evropske unije.Upravo je Đelićeva ostavka pokazala kontradiktornosti strategije zvaničnog Beograda. Vlada predvođena DS-om ne može da se pohvali ni političkim uspesima u protekle tri i po godine, jer više puta se pokazalo da je politika ministarstva spoljnih poslova koje vodi Vuk Jeremić i kabineta predsednika Srbije koja se tiče Kosova u potpunoj suprotnosti. Jeremić na brojnim putovanjima nastoji da ubedi diplomate širom sveta zašto ne treba priznati nezavisnost Kosova, a istovremeno Borislav Stefanović, kojeg je imenovao predsednik Srbije za glavnog pregovarača, pregovara sa Prištinom.
Zbog situacije sa Kosovom i odgađanja naastavka pregovora sa Prištinom, pitanje je šta će biti sa kandidaturom Srbije u februaru. Ako Srbi sa severa Kosova zaista budu organizovali referendum kojim "prete", a predsednik Srbije ih od toga odgovara pravo je pitanje za čiji račun Stefanović pregovara.
Saradnja sa Hagom – ključna Tadićeva zaskluga: Ne može se, ipka, prigovarati svemu što je vlast u Beogradu uradila. Ono najpozitivnije što je Tadićeva DS učinila - a što je svim srpskim vladama deset godina visilo kao mač nad glavom - jeste završetak saradnje sa Haškim tribunalom.
Odluke Borisa Tadića nisu bile lake, pogotovu kada se zna raspoloženje javnog mnenja, kao i poruke koje su mediji odašiljali. No, Boris Tadić je istrajao pa su, osim Hadžića, svi bjegunci deportovani u Ševeningen. No, očekivane nagrade za tu srpsku obavezu od Evropske unije - nije bilo. Naprotoiv: ta se saradnje danas i ne pominje kao bitan momenat u pridruženju Srbije EU. O raspoloženju građana ne treba govoriti, jer oni tu saradnju nisu doživljavali kao ispunjenje stvarnih obaveze Srbije, već kao nešto što je nametnuto spolja, kao diktat birokratije iz Brisela.
Naprednjaci i saveznici: Za razliku od muka Demokratske stranke, njihovi glavni takmaci - Srpska napredna stranka - rasterećeno izlazi na predstojeće izbore, ali sa velikim političkim enigmom: koliki su stvarni dometi Tome Nikolića I šta če biti njegovi potezi.
U tom smislu, karakteristično je ponašanje lidera SNS prošle godine. Dok je na prvi miting SNS-a u februaru došlo toliko ljudi da su se iznenadili i sami organizatori mitinga (oko 70 hiljada), drugi u aprilu je - neslavno završen. Nikolić je, na opšte iznenađenje, počeo štrajk gladju i žedju dok se ne raspišu vanredni parlamentarni izbori, što je bio zahtev i iz februara, da bi nakon osam dana prekinuo štrajk jer je na njega apelovao patrijarh Irinej pošto se bližio Uskrs. Sve su to naznake manjkavosti čoveka koji želi da postane lider Srbije.
Ipak, ugodna opoziciona pozicija SNS-a, zaokret od Šešelja, nesvadjalačka politika i promovisanje evropskog puta Srbije - što je ranije bio ekskluzivitet DS-a – sve je to donelo popularnost Nikolićevoj stranci.
Uloga trećeg igrača: I dok se uveliko govori da bez Dačićevih socijalista nema nove vlade, i da će izmedju DS-a i SNS-a vladati onaj kome se prikloni Ivica Dačić,socijalistikroz
svoje izjave ostaju otvoreni za sve koalicije. Ipak, zanimljivo je da među tolikim ministrima koje je imala DS javnost u anketama najbolje ocenjuje rad - ministra policije Ivica Dačić. I ne samo to, popularna su mesta koja imaju socijalisti: predsednik Skupštine, ministar infrastrukture, direktor Srbija - gasa doneli su im popularnost bez ijedne afere za protekle četiri godine.Bez obzira na to što se ove tri stranke imaju najveću popularnost kod gradjana one i dalje nemaju prave saveznike sa kojima bi mogli da naprave vladu. Prema izjavama političara iz DS-a i SPS-a poželjni partner za njih je stranka Rasima Ljajića, koji se još uvek nije izjasnio kojoj će se strani privoleti.
Sa druge strane partije koje imaju manju podršku poput Liberalno demokratske partije (5,8 odsto) Čedomira Jovanovića i Demokratske stranke Srbije (5,4 odsto) Vojislava Koštunice za sada nisu voljne da idu u prirodne koalicije: za LDP je to DS, odnosno DSS za SNS. Preokret koji je najavio Jovanović za sada je podržala Ljajićeva partija i stranka Vuka Draškovića, medjutim, one ne mogu bitno uticati na promenu srpske politike.
Predsednički izbori: Bez obzira što izbori još uvek nisu raspisani kampanja za njih je uveliko u toku, a poslednjih dana decembra predsednik Srbije je u igru uveo i predsedničke izbore, koji će biti održani krajem godine.
Iako je ova najava delovala kao iznenađenje ovi izbori moraju najkasnije da se održe januara 2013. godine. Sam Tadić se nije izjasnio da li će se kandidovati treći put, što je moguće jer je prvi mandat imao u vreme kada Srbija nije bila samostalna već u državnoj zajednici sa Crnom Gorom.Tadić je uvek bio popularniji od svoje stranke i on i dalje ima najveću podršku građana 21 odsto. Na drugom mestu je Nikolić sa 19 odsto, a na trećem Čedomir Jovanović sa 13 odsto koji je takodje popularniji od stranke koju vodi.
U svakom slučaju, bez obzira na to ko će dobiti najviše glasova na parlamentarnim izborima ne treba očekivati velike promene u srpskoj politici, jer se vodeće stranke ne razlikuju dramatično o glavnim pitanjima koje Srbija treba da reši: Kosovo, EU i ekonomija.
Violeta CVEJIĆ
