Razlog svemu je to što je UEFA utvrdila nepravilnosti u finansijskoj kontroli podgoričkog kluba, pa je sada pitanje da li će Budućnost igrati u Ligi šampiona.
Ipak, ne dešava se to prvi put - 'plavi' su iz raznih razloga i ranije odbijani, no na kraju bi ispunili kriterijume i učestvovali u evropskim takmičenjima.
Međutim, u dva navrata, organizatori takmičenja su im zaista zabranjivali nastupe. Pritom, jednom se to nije dogodilo njihovom krivicom.
Prvi put je Budućnost dobila 'zabranu' usred evropskog takmičenja u kojem je nastupala. Bio je to Intertoto kup 1991. godine.
0
'Plavi' su u prvom kolu slavili u Švajcarskoj protiv Lugana (0:1), u drugom su poraženi od Tirola u Insbruku (5:0), te ih je pod Goricom čekao duel protiv Sportula iz Bukurešta. Međutim, do toga nije došlo - na adresu podgoričkog kluba stigao je dopis organizatora u kojem je navedeno da su suspendovani iz takmičenja, te da će njihovi dotadašnji rezultati biti izbrisani.
Razlog je bio sukob u Sloveniji, a organizatori su istakli kako ne žele da ulaze u rizik. Pored Budućnosti, iz istog je takmičenja suspendovana i Olimpija iz Ljubljane.
Tako je Budućnost bila prvi klub koji je na svojoj koži osjetio 'sportski embargo' - premda će onaj 'pravi' uslijediti 1992. No, 'plavi' će, zajedno sa Bečejem, kasnije biti i prvi fudbalski klub iz ondašnje SRJ koji je 'probio' embargo - i to nastupom u Intertoto kupu 1995. godine.
Sopstvenom je krivicom Budućnost bez Evrope ostala u sezoni 2013/14. Tada nijesu dobili licencu.
Podgoričani su tada, i kao viceprvaci države i pobjednici Kupa Crne Gore, stekli pravo nastupa u Ligi Evrope. Međutim, oni tada nijesu blagovremeno dostavili svu potrebnu dokumentaciju za licencu, usljed čega je odbijena i žalba, koju su uputili Fudbalskom savezu Crne Gore.
Pored toga, u još nekoliko navrata Budućnosti najprije nije izdavana licenca, ali bi potom njihova žalba bila usvajana - jer bi u međuvremenu obavili sve neophodne papirološke procedure - tako da bi na kraju sticali pravo nastupa u Evropi.
