Uredbu SAFE (Bezbjednosna akcija za Evropu) prvi put je predložila u martu Evropska komisija kao odgovor na pozive zemalja članica za finansijsku i političku podršku za ispunjavanje novih odbrambenih ciljeva koje promoviše NATO, i za potencijalno intervenisanje u korist Ukrajine, ukoliko Sjedinjene Američke Države (SAD) preusmjere svoj fokus na nešto drugo.
Konačna uredba, u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, navodi da su "prijetnje koje predstavljaju Rusija i Bjelorusija od posebne hitnosti i relevantnosti" i da im se mora brzo suprotstaviti.
Zbog vremena potrebnog za razvoj odbrambenih proizvoda i povećanje industrijskih proizvodnih kapaciteta širom EU, u uredbi se takođe navodi da će biti od vitalnog značaja da Unija počne da podržava države članice što je prije moguće kako bi mogle veoma brzo da naručuju (vojnu opremu).
Brisel je prvo odgovorio na pozive zemalja članica aktiviranjem nacionalne klauzule EU o izuzeću za vojne troškove, što znači da rashodi za stavke poput oružja i municije neće biti uračunati u mehanizam kažnjavanja bloka za zemlje koje krše ograničenja potrošnje EU.
To je stvorilo fiskalni manevar, ali i državama članicama je novac potreban što je prije moguće.
Sa nekoliko država članica koje žele da brzo pristupe predloženom novcu, i to bez potrebe za jednoglasnošću ili saglasnošću Evropskog parlamenta, ambasadori EU su odobrili novi zakon 21. maja, a samo je Mađarska bila protiv.
Nova šema funkcioniše na isti način kao i nedavni program oporavka EU od COVID-19, koji je imao vrijednost 800 milijardi EUR.
Za SAFE, blok će koristiti svoj trostruki A kreditni rejting da prikupi potrebnih 150 milijardi EUR na tržištima, a zatim ih pozajmi državama članicama.
U tom smislu, biće mnogo jeftinije nego da većina članica EU pokušava da sama odvojeno generiše sredstva zaduživanjem.
Pet zemalja EU - Danska, Njemačka, Luksemburg, Holandija i Švedska, trenutno uživaju trostruki A rejting, tako da najvjerovatnije neće morati da učestvuju u šemi, ostavljajući veći dio potencijalnih kredita siromašnijim članicama, piše RSE.
Činjenica da krediti imaju maksimalno trajanje od 45 godina, da ih nije potrebno servisirati u prvoj deceniji i da zemlje neće morati da plaćaju PDV na kupljenu opremu su druge prednosti za koje Brisel očekuje da će pokrenuti evropsko odbrambeno izdvajanje.
Međutim, kako navodi RSE, postoje i neki uslovi vezani za sve to.
Prije svega, mnoge zadužene južne države članice se žale da je, za razliku od šeme oporavka od COVID-a, koja je takođe uključivala komponentu granta, ova inicijativa isključivo kredit, što će staviti još veći teret na već opterećene javne finansije.
SAFE bi, takođe, trebalo da stimuliše zajedničke nabavke odbrambene opreme između zemalja, a Evropska komisija želi da koristi instrument za stvaranje pravog evropskog tržišta odbrane umjesto nacionalno fragmentiranog koji u velikoj mjeri postoji danas.
Veliko pitanje u posljednjih mjesec bilo je ko može da učestvuje u SAFE programu, balansiranje želje različitih država članica da povećaju domaću proizvodnju sa realnošću da se ne može svaka komponenta proizvesti u EU.
Za početak, zemlje Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, uključene su u šemu, a isto važi i za državu kandidata za EU - Ukrajinu.
Uredba opravdava njihovo uključivanje navodeći "blisko partnerstvo tih zemalja sa Unijom u industrijskoj proizvodnji odbrambene opreme" i činjenicu da se "Ukrajina direktno suočava sa tekućim agresivnim ratom Rusije".
