U Crnoj Gori je završen još jedan izborni ciklus. Nakon predsjedničkih izbora, na kojima je pobijedio kandidat Evrope sad Jakov Milatović, izborna lista tog pokreta na čelu sa Milojkom Spajićem osvojila je najviše glasova i na prijevremenim parlamentarnim izborima održanim u nedjelju.
Uprkos zamahu sa predsjedničkih, ali i lokalnih izbora prije toga, Evropa sad je ipak podbacila, kaže za Glas Amerike Siniša Vuković, profesor na Školi za napredne međunarodne studije (SAIS) Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.
"Ona je kao partija koja je išla u nekoj vrsti koalicije sa određenim predstavnicima civilnog sektora u stvari ostvarila slabiji rezultat nego Jakov Milatović na predsjedničkim izborima u prvom krugu. Očigledno je da ta partija još nema dovoljno izgrađenu partijsku strukturu niti način da vidno mobiliše svoje simpatizere da svoju deklarativnu podršku iskažu i u praksi", ocjenjuje Vuković.
Za Pola Mekartija, direktora za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu (IRI), rezultati izbora su bili očekivani. Napominje, međutim, da su možda postojala očekivanja da Evropa sad može da dobije i više glasova.
"Da bi se na taj način mogla izbjeći koalicija koja bi obuhvatala koaliciju ’Za budućnost Crne Gore"’, čemu su se mislim nadale evropske prijestonice i Vašington. Biće veoma teško sastaviti koaliciju, ali ne i nemoguće... Ostaje da se vidi da li će im biti potrebna ’Za budućnost Crne Gore’ kao koalicioni partner, ili će sastaviti koaliciju koja bi obuhvatala Demokrate i URA-u i manjinske partije, kako bi se takođe izbjegla i koalicija sa DPS-om", za koju je i Evropa sad stavila do znanja da želi da izbjegne", ističe Mekarti.
Listu "Za budućnost Crne Gore" čine stranke bivšeg proruskog i prosrpskog Demokratskog fronta (DF), bez Pokreta za promjene. Američki zvaničnici ranije su navodili da DF ne smatraju partnerom zbog stavova o Kosovu, Rusiji i NATO-u.
Spajić je poslije izbora najavio formiranje proevropske vlade, ali bez DPS-a i URA-e. Sa liderom URA-e i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem, uoči izbora je razmjenjivao optužbe za veze sa "kripto kraljem" Do Kvonom, uhapšenim krajem marta u Crnoj Gori.
"Milojku Spajiću se u ovom trenutku manevarski prostor izuzetno sužava... Njemu je i te kako jasno da nikakvih koncentracionih, manjinskih, ekspertskih vlada neće biti. Ovdje će se raditi isključivo o političkom dogovoru i s kim je on spreman da ga postigne. Mi vidimo da je Evropa sad u stvari pred teškim izazovom i oni moraju da održe unutarpartijske konsultacije. Dakle oni nisu imali plan, nisu imali strategiju, oni će sada da je razviju i mnogo će činilaca uticati van partije da se donese konačna odluka", smatra Siniša Vuković, uz ocjenu da Spajić i Milatović ne dijele mišljenje o tome s kim i na koji način treba sarađivati.
Podsjeća i da su novog crnogorskog predsjednika na izborima podržale stranke koje su "ili neprihvatljive zapadnim partnerima ili samo Spajiću".
Mekarti naglašava da je od internih razlika u Evropi sad važnije to kako će se sastaviti koalicija bez liste "Za budućnost Crne Gore" i bez Demokratske partije socijalista.
"To će biti prilično teško, naročito imajući u vidu događaje prošle nedelje kada je premijer u tehničkom mandatu i lider URA-e Dritan Abazović iznio optužbe o ilegalnom finansiranju Evrope sad od strane uhapšenog osnivača kriptovalute... Činjenica da je Abazović iznio te optužbe pred izbore će veoma otežati stvari", kaže Mekarti.
Mekarti navodi da bi najbolja opcija bila da u parlamentu većinu formiraju Evropa sad, Demokrate, URA i manjinske stranke. Vuković međutim vjeruje da bi, hipotetički, jedina stabilna vlada, sa dovoljnom većinom da donosi teške odluke, bila sastavljena od Evrope sad i DPS-a, za šta ipak ocjenjuje da se za sada čini nemogućom opcijom.
Prema preliminarnim rezultatima izbora, Evropa sad će u parlamentu koji ima 81. mjesto imati 24 mandata, DPS 21, "Za budućnost Crne Gore" 13, koalicija Demokrata i URA-e 11, Bošnjačka stranka 6, SNP-Demos 2, Albanski forum 2, a Albanska alijansa i Hrvatska građanska inicijativa po jedan mandat.
Šta Zapad želi od nove vlade?
Vodeći zapadni partneri Crne Gore - Sjedinjene Države i Evropska unija - kratko su prokomentarisali izbore.
U Briselu su uvjereni da će Podgorica i sa novom vladom nastaviti da napreduje u procesu pristupanja Evropskoj uniji - koji je u zastoju - i ističu da je važno da Crna Gora zadrži postojeći kurs.
Zvanični Vašington oglasio se preko američke ambasade u Podgorici, porukom da se Sjedinjene Države raduju saradnji sa novom vladom u jačanju NATO partenerstva, poboljšanju vladavine prava, promovisanju evro-atlantskih vrednosti u regionu i napretku prema članstvu u Evropskoj uniji.
Zapadnim partnerima je stabilnost na prvom mjestu, naglašava Siniša Vuković.
"Crna Gora je u ove izbore ušla nakon godina institucionalne i ustavne krize. Okolnosti u kojima su se ovi izbori desili nijesu regularne. Ovo su prijevremeni parlamentarni izbori koji su rezultat ukupne institucionalne krize koja postoji od 2020. Zapad će gledati da se ta institucionalna kriza ne ponovi. To je ključ svega što se tiče podrške zapadnih partnera. Oni će tražiti vladu koja je u stanju da na neki način amortizuje sve te probleme koji su se dešavali u prethodnom periodu i ne ponovi te iste greške... Mislim da Zapad neće imati dovoljno strpljenja kao u prethodnom periodu ako bi se ponovo vratilo u metode proklizavanja, vanzapadnog kursa, relativizacije u odnosu na rusku agresiju na Ukrajinu", kaže Vuković.
Pol Mekarti poručuje da Zapad želi stabilnu, proevropsku vladu i vjeruje da je glavni prioritet Brisela i Vašingtona pridruživanje Crne Gore Evropskoj uniji.
"Da bi se to dogodilo, biće potrebno da se nastavi sa radom na vladavini prava i pravosuđu. Mnogo toga mora da se uradi. Korupcija je veliki problem u Crnoj Gori, bez obzira o kojoj vladi je riječ. Takođe je štetni strani uticaj veliki problem, naročito iz Rusije. Takođe smo vidjeli neke nedavne sporazume potpisane sa Kinom, uprkos prijetnji od zaduženosti s kojom se Crna Gora suočava zbog kineskih zajmova. Zapad je zainteresovan za ta pitanja", kaže Pol Mekarti.
Upozorava da bi Moskva bila "veoma zainteresovana da se formira veoma krhka koaliciona vlada kojom bi bilo lako manipulisati":
"Rusija bi željela koaliciju koja ne bi trajala dugo i u kojoj bi se čuli proruski glasovi".
Siniša Vuković tvrdi da Srbija i Rusija već utiču na političke odluke u Crnoj Gori u mnogoj većoj mjeri nego što se to misli i da ne treba samo gledati kako će se Zapad odnositi prema odlukama Milojka Spajića.
"Ja mislim da će u ovom trenutku, barem kratkoročno, Spajić uspjeti da izbalansira ta očekivanja istoka i zapada. On će reći ono što Zapad očekuje od njega, a istovremeno će uraditi ono što se od njega očekuje sa istoka. On još uvijek ima dovoljno manevarskog prostora da na neki način zadovolji obje strane. Međutim, velika je razlika koliko je to održivo dugoročno".
Mekarti je optimista da će Crna Gora nastaviti prozapadnim putem.
"Nema alternative tom putu. Postoji dio populacije koji stvari posmatra drugačije, koji je više orijentisan ka Beogradu i Srbiji. Međutim, oni nisu većina u Crnoj Gori. Njihov glas će se čuti u političkom procesu, ali će bilo kakvo protivljenje nadmašiti većinsko stanovništvo koje želi da se Crna Gora kreće u prozapadnom smjeru", zaključuje direktor za Evropu u Međunarodnom republikanskom institutu.
