Objašnjavajući razliku između kulta i mita, Vukotić je istakao da hrišćanska vjera jako dobro poznaje kult.
“Zna se što su svetački kultovi, imamo mi naše domaće kultove poput sv. Petra Cetinjskog, sv. Vasilija Ostroškog, Stefana Piperskog, sv. Vladimira… a imamo i opšte hrišćanske pravoslavne kultove, koji se izuzetno poštuju, kao što su krsne slave i mnogi drugi običaji. Nažalost, sve to danas ne vidimo u onome što pokušavaju da nam podvedu pod kult Rastka Nemanjića”, naglašava Vukotić.
Još od druge polovine XIX vijeka, kako ističe, u Crnoj Gori se prihvata nešto što je potpuno različito od svetačkog kulta.
“Etnofiletizam, koji je krenuo kroz romantičarsku istoriografiju i počeo da gradi narativ u kome je centralna figura postao Rastko Nemanjić, odnosno sv. Sava, teorijsku razradu doživio je u djelu Nikolaja Velimirovića, fašiste, koji je takođe zbog te razrade i sam postao svetitelj, i koga se danas SPC itekako pridržava”, objašnjava Vukotić.
To je, upozorava, odavno prevazišlo svetački kult i postalo politička doktrina.
“Ta doktrina, osim što je na snazi u Srbiji, nameće se i okolnim narodima, a što je najgore, nameće se izuzetno agresivno. Nedavno je u jednom mediju objavljena priča o Crnom jezeru, gdje se navodi da je ono veoma lijepo, iako ga je prokleo sv. Sava. Malo je reći da je to potpuna besmislica”, navodi Vukotić.
Mitovi u koje je moguće dodati svakakve besmislice, pa i to da je sv. Sava stavljen iznad Isusa Hrista, bez namjere da se svetosavlje odvoji kao posebna religija, izlazi iz okvira hrišćanstva, zaključuje Vukotić.
