Televizijski programi u susjednoj Srbiji:
...A sada će nam presuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj kao specijalni gost pojasniti tragediju u Mladenovcu…
...Presuđeni ratni zločinac Nikola Šainović (osuđen za ratne zločine na Kosovu) u emisiji ,,Ćirilica“ govoriti o aktuelnoj situaciji na Kosovu…
...Presuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković alijas kapetan Dragan (osuđen za ratne zločine u Hrvatskoj) govoriće o tradicionalno neprijateljskoj politici Hrvata prema Srbima…
...Presuđeni ratni zločinac Vinko Pandurević (osuđen zbog učešća u genocidu u Srebrenici) govoriće o aktuelnoj situaciji u Ukrajini i agresiji ukrajinskih klerofašista na Rusiju…
...Presuđeni ratni zločinac Radovan Karadžić (između gomile ostalih zločina osuđen i za genocid) javio se iz zatvora…
Neće govoriti ni o čemu. Javio se tek toliko da pozdravi građane Srbije i poruči im da nastave putem kojim idu već više od tri decenije.
Dakle, imate tri ponuđena odgovora na pitanje o čemu se ovdje radi:
1. Radnja se dešava u psihijatrijskoj ustanovi,
2. Radnja se dešava u pozorištu, u pitanju je teatar apsurda,
3. Radnja se dešava u Srbiji.
Iako su prva dva odgovora puno logičnija, ipak vas moram razočarati. Tačan odgovor je pod brojem tri: radnja se dešava u Srbiji.
U Srbiji su se ovih dana, jedan za drugim, desila dva strašna masakra, u kojem su jedno dijete i jedan mladić ubili najmanje 17 ljudi, većinom djece.
Dežurni analitičari su pohitali da budu mudri. Kažu da je društvo zakazalo. A nije istina. I bar je to lako opovrgnuti.
Ne možemo nikako napadati nekog ko je mrtav već 32 godine. Ne znam tačan datum i mjesec smrti društva u Srbiji i regionu. Ali znam tačno godinu u kojoj se to desilo. Bila je 1991.
Išlo se u neke ratove. Iz tih ratova su ljudi dolazili sa automobilima, kamionima i traktorima za koje smo znali da nisu njihovi. Iz tih ratova su ljudi dolazili i donosili bijelu tehniku za koju smo znali da nije njihova. Iz tih ratova su ljudi dolazili sa zlatnim nakitom kojim su kitili svoje žene i ljubavnice. A znali smo da to nije njihovo i da pripada nekim drugim ženama.
Sve smo to znali, ali smo ćutali. Većina zato što je to podržavala. Ostali prosto zato što su bili kukavice.
E, tada je društvo umrlo pa ga nikako nije ni ljudski ni pošteno, evo 32 godine poslije smrti optuživati za bilo što, a kamoli za ovj tragediju.
Od tada do danas ne postoji društvo već samo masa koju gospodari mraka oblikuju po svojoj želji. Od tada do danas sve je samo veoma uspješna nadogradnja zla.
Da zaključim, i ubice su ovom zločinu žrtve. Oni po godinama nikako nisu mogli biti učesnici u kreiranju ovakvog sistema ,,vrijednosti“.
Ljudima u Srbiji, rođenim u ovom vijeku nije data nikakva šansa. Sve ključne institucije tog društva kontroliše ekipa koja živi na mržnjama i podjelama. To je jedini način da oni ostanu na vlasti, nastave da kradu i, na kraju, sačuvaju ličnu slobodu.
U toj borbi, a ulog je kao što vidite veliki, vi neprekidno morate pumpati narod mržnjom. Svako istinsko pomirenje sa državama u regionu je smrtna opasnost za Aleksandra Vučića i njegovu vlast.
Ali grdno se varaju i oni koji misle da je rješenje samo skinuti Vučića s vlasti. Sjetimo se samo koliko su bili u krivu oni koji su svrgavanje s vlasti Miloševića držali za rješenje svih problema u regiji.
Srbiji, a i cijeloj regiji, je potreban potpuno nov obrazovni i kulturni obrazac. S tim što je ovo u Srbiji najurgentnije jer jedino ona ima potencijal da nestabilnost prenese na ostale države. Bez toga, svaka priča o pomirenju i Evropi, valjda je to sada svima jasno, nema nikakvog smisla.
E sada, kvaka 22 je u tome, što svaka promjena na bolje za građane Srbije a tim i regije, ove direktno sa vlasti vodi u zatvor.
Bez Pinka i Happy i njihove 24-časovne tirade primitivizma i mržnje, ovi padaju s vlasti veoma brzo. A oni, naravno, nemaju namjeru da odu.
Na kraju, došli su na krvi. I njih baš briga čija se krv proliva, bitno je samo da nije njihova.
Vučićeva vlast je prvi put u 11 godina pokazala nemoć. Građani su bijesni i traže odgovornost. Vučić će, logično, spas potražiti u pokušaju izazivanja nemira i u okruženju.
Ali šta god da iz ovoga izađe, ako se ne desi ona ključna reforma: u obrazovanju i kulturi, ako ratni zločinci ne budu to što jesu, ljudsko smeće a ne heroji, sasvim će biti svejedno hoće li Vučić ostati na vlasti ili ne. Džabe će se krečiti kao i u slučaju Milošević. A nas će sve i dalje čekati novi krugovi nesreće.
Do kada? E to već niko ne može da predvidi.
