Vlada Crne Gore usvojila je Master plan javnih investicija u infrastrukturu do 2023. godine kojim se planira investicioni ciklus vrijedan 5,74 milijarde eura.
Dokumentom, koji je objavljen na sajtu Vlade, planirana su prioritetna ulaganja u saobraćaj, energetiku, zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne sredine i lokalnu infrastrukturu. U narednih pet godina, očekuje se realizacija projekata vrijednih oko 4,72 milijarde eura, što predstavlja prosječno godišnje ulaganje od oko 944 miliona eura ili približno 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Ulaganje u aerodrome, auto-put, energetiku...
Najveći infrastrukturni projekti biće nastavak izgradnje auto-puta Bar–Boljare, modernizacija željezničke infrastrukture, razvoj crnogorskih aerodroma, kao i značajna ulaganja u energetiku i komunalnu infrastrukturu.
Master plan, koji je pripremilo Ministarstvo finansija, predstavlja pokušaj da se prvi put objedine različite liste državnih investicionih projekata i da se njihovo finansiranje poveže sa srednjoročnim budžetskim okvirom i fiskalnom održivošću države.
U dokumentu se ističe da je osnovni cilj plana ubrzanje ekonomskog rasta i bolji kvalitet života građanki i građana kroz unaprijeđeno upravljanje javnim investicijama.
„Master plan javnih investicija u infrastrukturu 2026–2030 predstavlja planski dokument investicione politike kojim se utvrđuju prioritetne javne investicije u infrastrukturu, njihovo finansiranje, kao i doprinos ekonomskom rastu u skladu sa dugoročnim razvojnim ciljevima Crne Gore“, piše u Master planu.
Plan se u velikoj mjeri oslanja na preporuke Međunarodnog monetarnog fonda iz PIMA izvještaja iz 2022. godine, kao i na zaključke dijaloga sa Evropskom komisijom u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Dokument predviđa i veliki investicioni program za Aerodrome Crne Gore kroz model koncesije na period od 30 godina. Prema planu, koncesionar će biti obavezan da uloži najmanje 300 miliona eura tokom trajanja koncesije, od čega bi 100 miliona trebalo da bude investirano u prvih pet godina.
„Fiksna koncesiona naknada je 100 miliona eura po zaključenju ugovora, dok je prema ponudi 35 odsto od ukupnih prihoda varijabilna koncesiona naknada“, ističe se u dokumentu.
Plan razvoja aerodroma podijeljen je u tri faze i uključuje proširenje terminala u Podgorici i Tivtu, izgradnju novih rulnih staza, povećanje kapaciteta platformi za avione, rekonstrukciju piste u Tivtu, kao i izgradnju dodatne infrastrukture za rast broja putnika.
Na podgoričkom aerodromu predviđeno je proširenje terminala za najmanje 12.500 kvadratnih metara i povećanje kapaciteta parking pozicija za avione, dok će tivatski aerodrom dobiti novu rulnu stazu, prošireni terminal i novu južnu terminalsku zonu ukoliko broj putnika pređe četiri miliona godišnje.
Značajna sredstva biće usmjerena i na energetiku, gdje su planirani projekti energetske infrastrukture i energetske efikasnosti, finansirani uglavnom kroz kredite međunarodnih finansijskih institucija i ulaganja državnih energetskih kompanija.
Škole, bolnice i lokalna infrastruktura
U sektoru obrazovanja među prioritetima su izgradnja novih osnovnih škola u City kvartu, na Zabjelu, Karabuškom polju, Starom aerodromu, Igalu i Bloku 35–36, kao i izgradnja gimnazije u Baru i druge gimnazije u Podgorici.
U zdravstvu se izdvajaju izgradnja opšte bolnice u Pljevljima, Doma zdravlja u City kvartu i Centra PET/CT sa klinikom za hematologiju.
Master plan predviđa i značajna ulaganja u lokalnu infrastrukturu. Investicije države u lokalnu društvenu infrastrukturu procjenjuju se na oko 49 miliona eura godišnje, dok bi ulaganja u komunalnu infrastrukturu opština trebalo da iznose oko 72 miliona eura godišnje.
Dodatnih 638 miliona za potencijalne projekte
Pored prioritetnih projekata, dokument sadrži i procjenu moguće potrošnje od oko 638 miliona eura za potencijalne nove projekte do 2030. godine. Riječ je o projektima koji još nijesu finansijski zatvoreni i za koje se očekuje da bi većina mogla početi nakon 2028. godine, ukoliko budu pripremljeni i obezbijeđena sredstva.
Najveći rizik: Spremnost projekata
Dokument otvoreno prepoznaje i slabosti sistema javnih investicija. Kao ključni izazovi navedeni su nedovoljna “zrelost” kapitalnih projekata, fragmentiranost između resornih ministarstava i Ministarstva finansija, neusklađenost strateških planova i budžetskih mogućnosti, kao i slaba povezanost sektorskih strategija sa Kapitalnim budžetom.
To znači da će uspjeh plana zavisiti manje od samog spiska projekata, a više od sposobnosti države da pripremi dokumentaciju, riješi imovinsko-pravne odnose, obezbijedi finansiranje i sprovede tendere bez višegodišnjih kašnjenja.
Master plan predviđa da se za projekte vrijednije od pet miliona eura radi studija opravdanosti, uključujući tehničku, ekološku, ekonomsku i finansijsku analizu, kao i procjenu ukupnih troškova i koristi.
