"Na ovaj način, država je stekla 5. 79% vlasnistva i dobila mogućnost da preko svog predstavnika aktivno participira na Skupštinama akcionara ,,Montenegroberze". Procedura izbora članova odbora direktora je u toku, pa se tokom jula očeuje skupština akcionara ovog akcionarskog društva, kao i formalizacija prisustva države u vlasničkoj struktu", saopšteno je iz Vlade.
Kako dodaju, kroz navedene aktivnosti došlo je do institucionalnog prisustva države na ovom trzistu.
"Pored praćenja opštih uslova za razvoj tržišta kapitala (makroekonomska i politicka stabilnost, trend rasta GDP-a) neophodno je fokusirati se na oblasti koje predstavljaju slabosti pozicije trzista kapitala. To se prije svega odnosi na nepostojanje adekvatnog finansijskog znanja u široj populaciji, kao i na činjnicu da se velika imovina potencijalnih investitora nalazi u formi bankarskih depozita. Saradnja nadležnih institucija, koja podrazumijeva aktivnosti menadžmenta Berze, mora doprinijeti promjeni pomenutih trendova. Prisustvo predstavnika Drzave u menadžmentu ovog akcionarskog društva, može doprinijeti ubrzanju ovog procesa", objašnjavaju,
Podsjećaju da je prilikom osnivanja Berze, država bila među prvim akcionarima.
"Vlasnička struktura ,,Montenegroberze" AD je takva da udio od preko 50% imaju investiciona društva čiji akcionari ne mogu da ostvaruju prava koja im pripadaju po osnovu vlasnistva natl akcijama u ,,Montenegroberzi'; a po osnovu sudskih odluka o blokadi imovine. Akcionari ID-OIF ,,Atlas Mont" sa 33,55%, ID .,CG Broker-diler" AD sa 17,26% i DOO ,,Atlas Grupa" sa 6,17% ucestvuju u vlasnickoj strukturi Berze, sto u sumi cini ukupan vlasnicki udio od 57,55% onih lica koja trenutno ne mogu ostvarivati prava koja im pripadaju po osnovu vlasnilitva nad akcijama u ,,Montenegroberzi" (npr. onemoguceno je raspolaganje akcijama i glasanje na Skupstini akcionara), po osnovu odluke Suda o blokadi imovine, a do okoncanja sudskih postupaka koji se odnose na Atlas grupu i lica povezana sa istom. Na osnovu gore navedenog, potpunu kontrolu natl ,,Montenegroberzom" AD Podgorica trenutno ostvaruju manjinski akcionari. Opravdanost kupovine akcija lnvesticioni fondovi se u buducnosti mogu posmatrati kao jedan od najznacajnijih faktora u stimulisanju trgovine na Berzi. Saradnja Berze sa Komisljom za trziste kapitala i Ministarstvom finansija je od kljucnog znacaja za kreiranje optimalnog pravnog okvira, na cemu se kroz pripremu seta zakonskih resenja aktivno radi. Kroz stimulisanje rada investicionih fondova, neophodno je kreirati ambijent za njihovo ulaganje u dugorocne hartije od vrijednosti. Takode, Crnu Goru ol:ekuje reforma penzionog sistema, te kreiranje privatnih penzionih fondova, koji mogu imati aktivnu ulogu na Berzi. Penzioni fondovi su pored investicionih fondova glavni generetari berzanskog prometa u svijetu", navodi se u saopštenju.
Ističu da proaktivna uloga države u sferi javnih finansija podrazumijeva prisustvo i na tržištu kapitala.
2S obzirom da je u poslednjih nekoliko mjeseci vidljiv znacajan pomak u tom pravcu i da je intencija Drzave da u buducnosti uzme jos vece ucesce na trzistu kapitala, za ocekivati je da u saradnji sa institucijama trzista kapitala (Montenegroberza i CKDD) koordiniranoradi na stvaranjupovoljnijeg i sigurnijeg ambijenta za investiranje. Zbog navedenog, namece se kao logican zakljucak da Drzava ude u vlasnicku strukturu ,,Montenegroberze" u sto vecem procentu, sto bi dovelo do vracanja povjerenja i sigurnosti u trziste kapitala, a sa druge strane Drzavi omogucilo da se jeftinije i lakse zaduzuje na domacem trzistu kapitala. S tim u vezi, a shodno aktuelnoj ponudi, Drzava je u mogucnosti da otkupi akcije ad manjinskih akcionara Prva banka Crne GoreAD Podgorica (3,73%) i fizickog lica Lenke Zee (1,44%), sto ukupno iznosi 5,17% vlasnicke strukture. Drzava ima i ekonomski interes za otkup pomenutih akcija, jer trenutna kapitalizacija ,,Montenegroberze" iznosi 2.011.011,00€ (1 akcija = 600,00€) dok je ukupna aktiva (imovina Montenegroberze) po bilansima na 30.09.2022. godine 2.532.003,00€, ad cega samo na stavku gotovina otpada cca 1,5mil. €. Ukoliko bi Drzava preuzela pomenuti paket akcija (176 akcija x 600,00€) ukupno bi platila 105.600,00€,sto bijojsa vecstecenih 5,79% vlasnistva omoguciloukupan udio uvlasnickojstrukturi ad preko 10%, uz vec obezbijedeno pravo na sazivanje Skupstine akcionara i predlaganje clana Odbora direktora. Na ovaj nacin Drzava bi imala aktivnu poziciju u odlucivanju o svim bitnim pitanjima daljeg razvoja trzista kapitala", zaključuje se u saopštenju.
