Vada Crne Gore je na ženevskom Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija glasala 12. jula 2023. godine protiv pakistanske rezolucije kojom se osuđuje spaljivanje Korana ispred najveće džamije u Stokholmu 28. juna 2023. godine kao izraza ,,verske mržnje“.
Nije pogrešila.
POZADINA
Koran je zapalio irački imigrant u Švedskoj Salvan Momika.
On je nekada u Iraku bio para-vojnik pro-iranske šiitske milicije ,,Brigade imama Alija“- prvog rašidunskog kalife kod šiita, a četvrtog kod sunita. Imam Ali je bio Muhamedov zet oženjen njegovom ćerkom Fatimom. Ubijen je u Iraku, u Kufi, 661. godine.
Momika je ušao u Švedsku 2018. godine i, izgleda, postao član grupe švedskih nacionalista. Ove godine je zatražio švedsko državljanstvo, ali je odbijen. On se izjašnjava da je i hrišćanskog porekla kao i da je ateista, što usložnjava njegov portret.
Pre spaljivanja Korana zatražio je za svoj akt dozvolu od stokholmske policije. Ova mu ga je zabranila kvalifikujući njegov istup kao ,,islamofobiju“, jer je iz njegove želje da na Koran stavi šniclu od šunke – između ostalog - mislila da se tu
radi i o povredi verske tolerancije. Sud u Stokholmu je oborio odluku policije 23. juna, u ime prava građanina na slobodu govora. A Momika je nagovestio da hoće da spali i jevrejski Talmud.
Po spaljivanju Korana nastali su verski protesti u nekim islamskim zemljama, dok je turski predsednik Tadžip Erdogan pojačao svoje pretnje da će sprečiti ulazak Švedske u NATO. Od toga je ipak odustao u Viljnusu 11-12. jula 2023. godine, na samitu NATO-a, možda i zbog toga štu su Amerikanci odobrili Ankari isporuku mlaznjaka F-16.
U međuvremenu, Pakistan je u ime 57 članica Organizacije islamske saradnje podneo pomenutu rezoluciju, koju su upravo tokom zasedanja NATO-a 12. jula, 2023. godine u Ženevi odbile SAD i one zemlje iz Evropske unije koje su članice ovog saveta, kao i ostale evropske zemlje van Unije.
Evro-Amerika je osudila spaljivanje Korana, ali je odbila da prihvati pakistansko obrazloženje. Rezolucija je ipak izglasana nadmoćnom većinom islamskih država, a nesloga oko tumačenja verskih prava se pojačala.
ODLUKA VLADE CRNE GORE
Vlada Crne Gore je nastupila saveznički, nije prihvatila pakistansku rezoluciju, ali je osudila spaljivanje Korana. Kako je to moguće?
Moguće je ako osuđujemo spaljivanje svake knjige a ne jedino verskih spisa ili nekih drugih poput filozofskih, naučnih i književnih. Jer, ako osuđujemo to što je kalif Omar spalio celu Aleksandrijsku biblioteku 642. godine zajedno sa Biblijom, osudićemo i spaljivanje Korana 2023. godine, iako je Koran sada samo mali deo svetskog pisanog opusa - ali i ogromnog zemaljskog javnog uticaja.
A osudićemo i naredbu vizantijskog cara Teodosija Prvog da se 251 godinu pre Omara, 391. godine, takođe, spali Aleksandrijska biblioteka. Tada je hrišćansku gomilu sa bakljama predvodio aleksandrijski patrijarh Teofilo i uništio svu pisanu Antiku i lišio istorijskog znanja Isusove sledbenike.
To su hrišćanski narodi i Grci platili zaostatkom za svim mediteranskim narodima, posebno Arabljanima, Persijancima, Sirijcima, Turcima i Italijanima, sve do firentinske revolucije renesansom 1.100 godina kasnije.
PAKISTAN NE BRANI LJUDSKA PRAVA
Teško da je ikako moguće dati za pravo obrazloženju rezolucije koju je podneo Pakistan. Mi smo je pažljivo čitali. Praksa Pakistana na svojoj teritoriji kompromituje njegovu rezoluciju u Ženevi: nije važno što je kratka, već je važno što koristi humanistički evropski rečnik za odbranu sakralnog izuzeća islamističke politike od kritike.
To je nepravedno prema Koranu, jer on, kao ni Biblija, nije imun na istorijsko razumevanje, a kritika politika mnogih islamskih zemalja nije ,,islamofobija“, kao što ni ove zemlje nisu Koranom pozvane da koriste ugled Korana radi odbrane svog neprihvatljivog političkog sistema i ugnjetavanje naroda.
Nikako ne može biti ,,islamofobija“ kada se nekim islamskim zemljama skreće pažnja da ne mogu ponižavajućim platama bezdušno eksploatisati više-milionsku azijsku radnu snagu na Arabijskom poluostrvu, zabranjivati joj sindikate i zalaganje za bolji standard, oduzimati joj pasoše a osporavati pravo na državljanstvo i demokratsku reč.
Mi tvrdimo da Koran ne može biti odgovoran za nehumanu politiku koju prema konkurentnim verskim strujama i ideologijama u ime Alaha sprovodi Islamabad. Ne vredi da Pakistan proglašava spaljivanje Korana za versku mržnju ako on zabranjuje širenje Biblije i hrišćanstva – iako 25. decembra slavi Isusovo rođenje – naravno, ne kao Boga.
Šiitski Islamabad zabranjuje druge islamske struje, zabranjuje širenje budizma, hinduizma, zoroastra, i odbacuje Opštu deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija tamo gde se ona sudara sa šiitskim Šerijatom koji primenjuje Islamabad kao ustav. Pakistan je potpisao Islamsku povelju o ljudskim pravima iz 1990. godine gde se ona u tački 25 otvoreno opire Opštoj povelji o ljudskim pravima.
BLASFEMIJA U PAKISTANU
Sada je više od tri godine kako je u Pakistanu 2020. godine uhapšena Ramzan Bibi, žena od 55 godina, majka šestoro dece. Ona čeka na moguće izvršenje smrtne kazne zbog blasfemije, zbog navodne uvrede Boga po Krivičnom zakonu Pakistana, odeljak 295-C. Nema dokaza u Koranu da je Muhamed ikada izričito naredio smrt zbog apostazije – za to on nije ni znao. Jer, islam, to je on sam, ni nema tada drugog paralelnog poslanika. To se pojavljuje tek u nekim Hadisima, legendama o njemu kod sunita, šiita i abadija, pisanih 250 godina posle njegove smrti, nadalje.
Ramzan Bibi je ahmadi muslimanka – to je novi pravac iz 19. veka zasnovan u britanskom Pendžabu u Indiji kada se Mirza Gulam Ahmad proglasio za završnog božanskog Mesiju, Mahdija, koga je opunomoćio Alah da se pokaže. On će, za razliku od Isusovog pokolja svih nehrišćanskih religija i svih nehrišćana iz Apokalipse, mirnim putem doneti svetsku harmoniju i najzad dati eshatološko jedinstvo svim svetskim religijama.
I sa njim se završava dosadašnja istorija. Ramzan Bibi je, u skladu sa miroljubivom porukom Ahmada, predala novčani poklon za održavanje sunitske džamije u svom selu Čeleki. Džamija je to odbila uz neprijatnu raspravu sa njom u kojoj je protiv nje učestvovao i deo njene neahmadijeve porodice, i zatražila je njeno kažnjavanje. Sada je ona u Centralnom zatvoru u Lahoreu čekajući na izvršenje neizvesne kazne.
Na stotine ljudi je u Pakistanu ilegalno-legalno ubijeno zbog drugačije interpretacije islama od državne interpretacije i drugih ideoloških uverenja. Ahmadi muslimani su tamo neznatna grupacija, ima ih ne više od jedan do dva odsto od svih vernika, ali Islamabad ne podnosi nikakvu religijsku demokratiju, a kamoli civilnu. On, u stvari, ne brani Koran, već brani upitnu smrtonosnu interpretaciju Muhamedovih reči kako bi sprečio druge religijske pravce i ideologije da učestvuju u podeli političke moći u zemlji.
I on zabranjuje kritiku islama kao religije i svoje državne prakse dižući i njega i svoju politiku na stepen imuniteta. Koran i Pakistan su navodno isto.
To je dovoljan razlog da se osudi spaljivanje Korana, ali i odbaci pakistansko obrazloženje tog poteza.
ŽIVOT U TURKMENISTANU I VAN NJEGA
Turkmenistan je potpisnik zahteva da se evropskom Ženevom zaštiti nedodirljivost nehumanog života naroda u islamističkim režimima – što sa Koranom ne može da se povezuje. Kada Koran brane diktatorski režimi, oni time osporavaju Muhameda.
A Muhamed svojim Medinskim ustavom nije zabranio konkurenciju religija već je zabranio nasilno preveravanje i pozvao je na trpeljivost Jevreja, hrišćana i muslimana.
Turkmenistana je od 1985. godine pod SSSR-om i od 1991. do 2006. godine kao nezavisne države, vodio čeličnim stiskom bivši komunista Saparmurat Nijazov, njihov Džinkis-kan, koga su iz milošte nazivali ,,serdar saparmurat turkmenbaši“.
Ceo državni budžet je uplaćivan na njegove privatne račune. Svi javni satovi su morali da nose njegov lik. Niko nije smeo da pomene da ćelu pokriva tupeom. Zatvorio je sve biblioteke izvan glavnog grada Ašhabada. A njegov kip na oblakoderu u Ašhabadu se tokom dana okreće za suncem kao suncokret.
Njegova groteskna Demokratska partija je i sada jedina dozvoljena organizacija iako je Nijazov u grobu već 17 godina. Vozački ispit se i sada tamo ne može da položi ukoliko ne položite ispit iz poznavanja njegove autobiografije, Ruhname.
Dodaćemo i ovo, naročito zbog žena: u Turkmenistanu je zabranjeno da muškarci u automobilima voze žene sa kojima nisu u srodstvu - a i ako jesu, žene ne smeju na prednje sedište. Nema pipkanja po kolenima. To se odnosi i na taksi, dok je kazna za vožnju žena posle 20 časova 2.000 dolara; žene ne smeju voziti automobile, motocikle i bicikle niti ih muškarci smeju voziti na zadnjem sedištu; zabranjene su im farmerke i tesna odeća, farbanje kose, bikini, liposukcija, abortus, botoks usana, maskare, čudesno prsluče – vonder-bra, silikoni, suknje, nepokrivene noge i ruke, tetoviranje obrva, veštački nokti, držanje na ulici za ruke sa muškarcima i grljenje, bioskop sa muškarcima u mraku – kazne idu i do tri godine zatvora i najmanje 140 dolara.
Nešto od pomenutog se zaista može povezati sa Muhamedom iz Korana – poput odeće, ali se ne može osporiti da moderne zabrane iz 20-21. veka sa njim nemaju veze. Ne mogu avganistanski talibani da tvrde kako bi Muhamed zabranio gramofon, USB, MP3, MP4 i televiziju i veštačke trepavice. I tužno je uverenje nekih muslimana iz Mauritanije, Džibutija, Egipta, Sudana, Nigera, Malija, iračkog Kurdistana, Burkine Faso, Južnog Jemena, Kenije, Etiopije i drugih zemalja – da bi Muhamed naredio uklanjanje klitorisa kod devojčica i devojaka, zbog čega danas u muslimanskom svetu živi blizu 160 miliona osakaćenih žena, oko šest hiljada novih, dnevno. No , ovaj ,,običaj“ je i predislamskog i predbiblijskog plemenskog porekla, ali ga ne zahteva ni Biblija niti Koran.
A ovom varvarizmu doprinose i neki liberalni krugovi u Evropi, posebno u Francuskoj, koji u ime slobode religijskih uverenja ne ustaju protiv saučestvovanja ,,liberalnih hirurga“ u nasilju nad ženama.
Skandalozno je da se u Evropi još nije ustanovila raširena zabrana ženskom anti-nečoveštvu, već je lekarima prepušteno da svojom savešću odluče hoće li se sa njim pomiriti ili ne. Neprihvatljiva je politika islamističkih struja da se Koran brani nekoranskom dekadencijom. Tako ga kompromituju. A u Evropi šire jaz između
islamske imigracije i domaćeg stanovništva, a van nje između nje i islamističkih vlada.
Zato je ženevski stav Vlade Crne Gore od 12. jula 2023. godine, na mestu.
PROŠLOST BLASFEMIJE
Što se više udaljavamo od vremena Muhameda, to je više nužan i ,,idžtehad“ –zastupanje novih rešenja mogućom analogijom sa pozitivnom prošlošću.
To se odnosi i na ,,tafsir“, islamsku egzegezu razumevanja Korana. A ambis između vekova se širi svakog dana, i analogija je time sve teža. Zato time i raste sve veći prostor za slobodne stavove u svim režimima koji se oslanjaju na Korana iz sedmog veka.
Koran nije protiv duha slobode jer Muhamed nije predložio savršenu i večitu platonovsku republiku. Njegova intervencija je bila veličanstvena revolucija u postojećem rimskom i arabljanskom društvu koju je preneo i na hidraulične i centralističke države Azije i Afrike.
I da nije bilo njega, ni Evropa ne bi od njegovih sledbenika doznala za antičku filozofiju, nauku i književnost – koju je uništavala hrišćanska Vizantija u ime diktature Isusa. Nema u Evropi ni danas filozofa koji bolje izlaže Aristotela od Al Farabija iz 9-10. veka – i ako odete u Damask, položite mu cveće na groblju Bab al Sagir. On je otac svih nas.
RELIGIJA NEMA PRAVA NA IMUNITET
I time uz islam, danas posebno, uporedno nastupaju i moderne ideologije, i to je nezaustavljivo.
Time je i privilegovana zaštita islama u odnosu na druge ideološke sisteme postala nekorisna, a sa demokratskog stanovišta je neprihvatljiva. Mi mislimo da je abasidski mutazelitski kalifat iz devetog veka pod Al Mamunom, zatim njegovim bratom Al Mutasimom i potom Al Vatikom, udario temelj ovakvom pristupu islamu. Ali oni su preterali sa ,,mihnom“, islamskom inkvizicijom, kada su proganjali drugačije i konzervativne mislioce, a za zarobljene muslimane u Vizantiji plaćali otkup iz ,,zekata“ tek kada bi se ovi na ,,testu“ izjasnili kao mutazeliti.
Vrlo brzo je je stigla kontra-reakcija. Naredni kalif Al Mutavakil kažnjavao je smrću svakog ko je govorio da je Muhamedov Koran slika nekadašnjeg socijalnog
okruženja iz sedmog veka, a ne i predlog večitog božijeg društva. Tako taj raskol traje do danas - borba između konzervativne blasfemije nepromenljivog Korana koga brane diktature radi opstanka vladajuće elite sa novim snagama koje Koran ne vide kao završenu viziju revolucionarnog Muhameda, već kao nadahnuće da se nastavi njegovim ,,šerijatom“, stazom ka novim stazama.
GDJE JE CRNA GORA
Crnoj Gori je svakako mesto u evropskoj zajednici država i zajedničkom, kolektivnom rešavanju ,,islamskog pitanja“ koje se tako dramatično otvorilo sa muslimanskom imigracijom u Evropu i svetskom internacionalizacijom naroda.
Arapsko-azijski islamisti će u Crnoj Gori imati malo uspeha. Tim više će to tako biti ukoliko budu Koranom crnogorskim muslimanima preporučivali neke delove svog starog života iz domovine kao opšta načela, koja sa istorijom Crne Gore nemaju bliskosti.
A GDJE JE EVROPA
Prošle, 2022. godine, u Nemačkoj se iz rimo-katoličke crkve ispisalo gotovo pola miliona članova, dok se krštenjem u nju učlanilo ne više od 1.500 novih članova, od kojih su većina nesvesne bebe.
A u izboru Holandije za predstavnicu ove zemlje za Mis univerzuma ženske lepote 9. jula 2023 pobedila je Riki Valeri Kole. Ona je bivši muškarac, dok joj je prva pratilja holandska Egipćanka Habiba Mostafa – zastupnik je ženske ravnopravnosti u ravnopravnom svetu demokratskih sloboda.
Završno takmičenje za žensku lepotu će biti u El Salvadoru – i zamislimo kako bi bilo u ovoj katoličkoj tvrđavi koja se zove ,,Spasoje“, kada bi Riki Valeri Kole pobedila?!
Sigurno su ovi primeri ,,ekstremnog evropskog“ dejstva nepoželjni i za mnoge vernike, i to ne jedino za islamske, već i za hrišćanske ispovednike – i za nereligiozne presuditelje. Ali veličina Evrope je u tome što joj u poduhvatima u njoj Biblija i crkve sve manje učestvuju, kao ni gradske etike srednjovekovne Evrope.
I zbog toga su sada na prvoj liniji ,,islamskog“ odlučivanja u Crnoj Gori pozvane muftije i teolozi da prihvate da naše društvo brže odmiče od njihovih prevaziđenih standarda života. Koran se brani progresom, a ko god ga bude palio, nikada ga neće spaliti.
A koga brane muftije u Crnoj Gori: brane li Podgoricu ili Islamabad?
