Čak tri hiljade ljudi odlučilo se za ugradnju, a podršku su im dale i lokalne vlasti uvodeći mogućnost plaćanja željezničke karte čipom. Sada se u kompaniji Biohax nadaju velikom proboju na tržište EU.
Druga stanica za širenje biznisa je Italija, piše Euronews. Eric Larsen, Šveđanin na čelu tamošnjeg ogranka, navodi da se čeka samo odobrenje italijanskog ministarstva zdravstva.
Kada ga dobije, očekuje da će u Milanu i Rimu ugradnji pristupiti oko 2.500 ljudi.
"Ova tehnologija nastala je da nam pomogne. To je kao da imate male supermoći", objašnjava Larsen.
"Većina ljudi ne shvata da naši čipovi nemaju GPS i da mi ne pratimo klijente. Ali jasno mi je da se ljudi boje jer o sličnoj tehnologiji imaju utisak samo iz holivudskih filmova", kaže Larsen.
"Lično, ne vidim tu ništa loše. To je pasivna tehnologija, kontroliše je vlasnik. Treba da budete jako blizu da se podaci očitaju. Ni ugradnja nije bolna, kao da vas ubode pčela”, kaže švedski IT-jevac Martin Levin, koji već tri godine ima dva čipa u ruci, čija ugradnja je koštala 150 eura.
"Riječ je o istoj tehnologiji kao i kod bankovnih kartica, i rizici su isti. Postoji mogućnost da neko uhvati signal. Još je veća komplikacija ako buduće verzije budu pratile podatke o vašem zdravlju ili ako budu sadržale druge privatne informacije", dodaje Rob van Ajk iz Evropskog foruma za budućnost privatnosti.
Kompanija, ipak, ističe da nema razloga za strah.
Za što služe čipovi? Čipovi zamjenjuju ključeve, karte za voz, kazališne i kino predstave, kreditne kartice, iskaznice za teretanu ili knjižnicu, pa čak i osobnu iskaznicu.
Veliku prekretnicu i masovno korištenje čipova očekuju s razvojem tehnologije s kojom će čip funkcionisati poput novčanika.
"Nadam se da će plaćanje postati glavna funkcija. Očekujem budućnost u kojoj će čip postati neka vrsta mobilnog identiteta", kaže Levin.
Pregovori se u Italiji već vode u tom smeru sa Vodafoneom i PayPalom, a i britanska kompanija BioTeq razvija tehnologiju za beskontaktna čip-plaćanja i nadaju se skorom rezultatu, piše B92.
