Američki glumac Erik Dejn je prije smrti snimio posljednje riječi upućene svojim ćerkama Bili (15) i Džordžiji (14). Preminuo je od amiotrofične lateralne skleroze (ALS).
„Bili i Džordžija, ove riječi su za vas. Pokušavao sam. Nekad sam posrtao, ali sam se trudio. Sve u svemu, lijepo smo se proveli, zar ne? Sjećam se svih trenutaka koje smo proveli na plaži. Vas dvije, mama i ja – u Malibuu, Santa Moniki, na Havajima, u Meksiku. Vidim vas kako se sada satima igrate u okeanu, moje ‘vodene bebe’. Ti dani su bili raj (igra riječi)“, rekao je.
Dalje je naveo da se nada da ga neće samo čuti, već i razumjeti. Poručio im je da žive u sadašnjosti – da je to teško, ali da je to naučio.
„Godinama sam mentalno lutao, izgubljen u svojoj glavi na duge periode, ‘valjao’ se u brigama i samosažaljenju, sramu i sumnjama. Preispitivao sam sebe i svoje odluke: ‘Trebalo je ovo da uradim. Nikad nijesam smio ono.’ Tome je kraj“, nastavio je.
Kazao im je da se zaljube – ne nužno u osobu, iako i to preporučuje. Da pronađu svoju radost i strast, nešto zbog čega će ustajati ujutru. Naveo je da se on zaljubio u glumu kad je bio njihovih godina i da i dalje voli svoj posao uprkos dijagnozi.
„Moj posao me ne definiše, ali me ispunjava. Pronađite nešto. Pronađite svoj put, svoju svrhu, svoj san. I onda idite za tim. Zaista idite za tim“, poručio je.
Zatim im je savjetovao da mudro biraju prijatelje.
„Pronađite svoje ljude i dopustite im da pronađu vas, a onda im se otvorite. Najbolji među njima će vam uzvratiti. Bez osuđivanja. Bez uslova. Bez pitanja“, rekao je.
Bio je zahvalan prijateljima i porodici jer su mu olakšali život nakon što je saznao za bolest.
„Više ne mogu da radim ni one male stvari koje sam ranije radio. Ne mogu da se vozim po gradu, idem u teretanu, pijem kafu i družim se. Naučio sam da prihvatim alternative. Moji prijatelji dolaze kod mene. Oni se jednostavno pojave. To je važno. Samo se pojavite i volite svoje prijatelje svim što imate. Držite se njih. Oni će vas zabavljati, voditi, podržavati, a neki će vas i spasiti“, kazao je.
Poručio im je da se bore cijelim bićem, dostojanstveno, do posljednjeg daha.
„Ova bolest polako uzima moje tijelo, ali nikad neće uzeti moj duh“, rekao je.
Na kraju im je poručio da im ostavlja dvije stvari: snagu i otpornost.
„Vas dvije ste različite, ali obje ste jake i otporne. Otpornost ste naslijedile od mene. Ja se uvijek podignem i stalno se vraćam. Ustajem iznova i iznova. Zato, kad vas nešto neočekivano pogodi – a hoće, jer to je život – borite se i suočite se s tim iskreno, s integritetom i dostojanstvom, čak i kad djeluje nepremostivo“, ispričao je i dodao da se i s paklom može suočiti dostojanstveno.
„Borite se, djevojke, i držite glave visoko. Bili i Džordžija, vi ste moje srce. Vi ste moje sve. Laku noć. Volim vas. To su moje posljednje riječi“, zaključio je.
