Ko god kaže da u Crnoj Gori postoji duboka i ozbiljna institucionalna i politička kriza, ističe, u pravu je.
“Imamo Vladu koja je u tehničkom mandatu koja je izgubila podršku parlamenta. Parlament umjesto da izabere novog mandata, ili, što bi bilo logičnije, skrati sebi mandat, ponovo usvaja neustavni i antievropski zakon kojim će da izabere novu vladu koja neće dobiti podršku i priznanje međunarodne zajednice”, objasnio je Vešović.
Podsjeća da na odgovornim pozicijama u pravosuđu imamo v.d. stanja, nemamo Ustavni sud, brojne institucije su ili nefukcionalne ili pod snažnim pritiskom vladajuće političke elite.
“Pored institucionalne krize postoji i kriza našeg evropskog puta. Ne dešava se prvi put da nakon 30. avgusta 2020. godine da se usvajaju zakonu koji su u suprotnosti sa mišljenjima Venecijanske komisije i stavovima sa najodgovornijih adresa međunarodne zajednice i EU, koji naši politički konkurenti pokušavaju da predstave stavovima drugorazrednih činovnika u ambasadama evropskih država”, kazao je Vešović.
Kroz nazadovanje Crne Gore ka EU jasno se vidi da su evropske integracije u debeloj krizi, smatra Vešović. Dodaje da dosta sumornu sliku ugrožavanja međunarodnog ugleda Crne Gore upotpunjava loša situacija u bezbjednosnom sektoru.
“Više puta sa odgovornih međunarodnih adresa konstatovano da, zahvaljujući ovoj i prethodnoj vladi, i zahvaljujući lošem kadriranju, pojedini djelovi struktura u bezbjednosnom sektoru više rade u korist onih politika koje su suprostavljene evropskim”, kazao je Vešović.
Dodaje da imamo i duboku finansijsku krizu.
“Nakon bezglavog zaduženja od gotovo milijardu eura koje je utrošeno za tekuću potrošnju umjesto za kapitalne investicije, mi svjedočimo vapajima aktuelnog ministra finansija koji pokušava na domaćem i međunarodnom tržištu da dođe do kredita koji su jako nepovoljni kako bi pokrio budžetske deficite u 2022. godini”, ocijenio je Vešović.
Navodi da se za 2023. godinu snajavljuju deficiti od nekoliko stotina miliona eura koji će biti neophodni, kaže, da se pokrije samo tekuća potrošnja a o kapitalnim investicijama, naglašava, niko više i ne razmišlja.
“Uzročnih svih tih kriza je zapravo duboka politička kriza koju su kreirali naši politički konkurenti. Ne treba biti posebno politički kreativan a ne znati da je odgovor na tu krizu organizacija vanrednih parlamentarnih izbora”, ocijenio je Vešović.
Apsurdno je, kaže, da njihova politička konkurencija razlog za nefunkcionisanje institucija sistema traži u opoziciji – u svakom demokratskom društvu vlast je odgovorna za funkcionisanje institucija sistema, kazao je Vešović.
Uporedio je aktelnu traniziciju vlasti sa onom koja se desila 30. avgusta 2020. godine.
“Partija koju ja predstavljam tada je vršila vlast u Crnoj Gori, a tranizcija se desila potpuno prirodno. Mi smo priznali rezultate izbora, i ta volja, uprkos što smo i tada dobili najveće povjerenje građana, druge partije su se dogovorile da formiraju većinu, tranizcija vlasti bila potpuno prirodna zato što je mogla biti verifikovana kroz institucije sistema”, kazao je Vešović.
Danas, naglašava, institucije sistema ne funkcionišu zbog toga što je takvo stanje, kaže, kreirala njihova politička konkurencija.
“Nije DPS glasala za to da se zakonima promjeni starosni prag za odlazak u penziju najodgovornijim predstavnicima pravosudne grane vlasti već naša konkurencija. Zbog toga danas nemamo funkcionalan Ustavni sud”, objasnio je Vešović.
Navodi da, kada su pokušali da dođu do izbora novih sudija, partije koje čine parlamentarnu većinu su 18 puta bile uzdržane kada je bilo, kako kaže, kvalitetnih predloga za sudije Ustavnog suda.
“Kada je, bez neophodnih prethodnih konsultacija, naša politička konkurencija kandidovala četiri kandidata za sudije Ustavnog suda, prihvatili smo da se izabere jedan sudija Ustavnog suda, uz uslov da se odustane od neustavnog zakona”, objašnjava Vešović.
Spremni smo bili da dođemo do rješenja u kojem će Ustavni sud funkcionisati i koji će otkloniti sve dileme, između ostalog i oko tranzicije vlasti u Podgorici, zaključio je Vešović.
