(Za Portal Analitika iz Beograda)
Konflikti u Demokratskoj stranci - uzrokovani porazom na majskim izborima - još uvek nisu prerasli u raskol, ali stranački funkcioneri su svoj uzavreli bes svesno izlili u medije.
Problem je sada teško vratiti u stranačku centralu, a još teže otvoriti unutrašnju stranačku debatu koju preporučuje jedan od osnivača i prvi predsednik DS-a Dragoljub Mićunović.
Igra žmurke: Netrpeljivost među pojedinim članovima DS-a koji u državi zauzimaju važne funkcije (Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i Vuk Jeremić, predsedavajući Generalne skupštine UN) kulminirala je protekle sedmice, naravno - u medijima.
Što je razlog da se odjednom izvlači prljavi stranački veš?
Po jednoj verziji, svađa je buknula kada je Đilas jasno pokazao zainteresovanost da nasledi Tadića na mestu prvog čoveka Demokratske stranke. Po drugom tumačenju, gradonačelnik Beograda je zatražio od Tadića da iz stranke ukloni one koji rade loše po imidž partije, a Jeremić je visoko na listi ljudi koji iritiraju stranačke aktiviste.Deo DS-a smatra da Đilas može pred Tadića da ide sa velikim zahtevima: pobedio u Beogradu, dobio je u Dablinu nagradu menadžer godine; Beograd je ušao na listu najboljih gradova koju pravi "Fajnenšel tajms", napravljen je most preko Ade… Đilas je popularan i kod birača - često daje populističke izjave koje prijaju ušima birača a Beograd se odrekao više od 20 miliona evra godišnje u korist siromašnih opština Srbije… Đilas je godinama radio na svom imidžu tako što je grad dodeljivao ekonomsku pomoć najugroženijima, dok se Jeremić za vreme svog mandata uglavnom fokusirao na Kosovo bez vidljivog uspeha.
U političkoj igri žmurke - koju još uvek vodi predsednik Demokratske stranke, u kojoj Tadić žmuri čas na jedno pa na drugo oko, upućujući tako obojici različite poruke – Đilas je očigledno prvi izgubio živce i obrušio se i na Jeremića i na Vladu Srbije nazvavši "sramotnom" vladinu odluku kojom je Jeremiću za jednogodišnje predsedavanje Generalnom skupštinom UN iz budžeta odobreno - sedam miliona evra.
Vuk Jeremić je uzvratio da je Đilas poslednji koji nešto treba da govori o novcu, jer se ne zna koliko košta most preko Ade sa pristupnim saobraćajnicama i da Đilas napadom na njega hoće, u stvari, da osvoji vlast u Demokratskoj stranci.
Boris Tadić ih je na kraju ukorio obojicu, naravno - preko medija.
Unutarstranačka prebrojavanja: Veliku nervozu u DS uneo je loš izborni rezultat, a stvari su se dodatno usijale zbog pitanja - ko će odgovarati za takve rezultate?
Đjilas sigurno neće, jer je u Beogradu od ukupno 110 odbornika Demokratska stranka osvojila 50 odborničkih mjesta. U momentu kada se znalo da DS neće biti deo republičke vlade Đilas je na sastanku stranačkog rukovodstva odbio zahteve visokih funkcionera DS-a da u Beogradu istupi iz koalicije sa SPS-om.
Naprotiv: Đilas je zatražio da to urade oni u Demokratskoj stranci - koji su ostvarili loš izborni rezultat. Nakon te izjave, mnogima u stranci su zabrideli obrazi.
U samom vrhu DS-a sede ministri, sada bivši, koji su u protekle četiri godine dosta poradili i na ličnoj promociji, poput Dragana Šutanovca, Olivera Dulića i Dušana Petrovića - kojima ni dlaka sa glave nije falila kada su se povlačili u medijima u negativnom, uglavnom finansijskom kontekstu.
Za razliku od njih, Đilas je - iako mlađi po stranačkom stažu - imun na javne kritike u vezi sa novcem, jer je i pre ulaska u politiku zaradio zavidne svote.
Medijska hrana: Sukobi u DS-u tinjaju mimo javnosti već najmanje četiri godine, ali još uvek nema jasnih klanova koji bi istakli svoje favorite za eventualne jesenje stranačke izbore.
DS-u se javno zamera što od nekadašnjih starih članova i saradnika Zorana Đinđića nije ostao niko na stranačkim funkcijama, osim Dragoljuba Mićunovića koji je predsednik Političkog saveta i čije preporuke za smirivanje stranačnih nesuglasica očigledno nemaju toliku težinu, koliko želja da se svaka svađa predstavi javnosti i tako odmere snage koje medije kontroliše Tadić, a koje Đilas."Nismo uspeli da oživimo debatu unutar stranke, i to je moja glavna intencija, jer kada bi bilo debata u stranci ne bismo medije hranili konfliktima. Stranka je živ organizam i ona mora da struji i da se u njoj sučeljavaju argumenti", rekao je Mićunović.
Ocenjujući da je zbog postizanja efikasnosti danas često žrtvovana politička debata Mićunović kaže da misli da pokrene raspravu o tome kako izgleda unutrašnji politički život partija. "Ne možemo društvo dovesti do napretka i poštovanja procedura ako to nismo obezbedili u političkim strankama, jer stranke su laboratorije iz kojih društvo uzima pouke", naveo je on.
Brojni savjeti i savjetnici: Mićunović se nije upuštao u tumačenje sukoba Đilas – Jeremić, ali smatra da unutar stranke mogu da postoje oštri sukobi oko određenih pitanja i da je konkurencija u stranci prirodna i normalna. Ipak, stranka "na političkoj sceni mora nastupati jedinstveno kako je ne bi nadjačale konkurentske partije", smatra Mićunović.
Međutim, njegove savete očigledno ne čuju oni kojima su namenjeni, a upravo je nedostak saveta i jasnih ciljeva dovela DS u stanje konfuzije gde gotovo niko ni sa kim ne razgovara, a iz odbora širom Srbije sada se čuje da je opšti haos u stranci zavladao još pre predizborne kampanje.
Naime, Tadić je u toku osmogodišnjeg predsednikovanja sve podredio pravljenju sopstvenog imidža dok je stanje u DS-u potpuno zanemareno. Zbog toga su u prvi plan isplivali oni za koje je nekadašnji premijer Srbije, a sada pretedent na mesto predsednika DS-a Zoran Živković, kaže da su u vreme Zorana Đinđića mogli samo da drže zastavice u petom redu. Živković je tako rekao šta misli o potpredsednici DS-a Jeleni Trivan koja se vrtoglovom brzinom našla na tom mestu bez jasnih stranačkih zasluga, što se isto može reći i za Olivera Dulića, ali i za ministarku pravde Snežanu Malović.
Saveznici i protivnici: U takvom okruženju Đilasu je bilo lako da ostvari pobrojane rezultate u Beogradu i da za to traži adekvatnu nagradu koja u krajnjem ishodu može biti i - Tadićevo mesto, ako u međuvremenu sam Tadić nešto ne promeni, odnosno ako ne prestane da štiti, recimo, Jeremića koji nije omiljen među stranačkim kolegama upravo zbog prevelike Tadićeve naklonosti.
U takvim okolnostima svoju stranačku kandidaturu već je istakao Zoran Živković, za kojeg se ne može reći da je privržen Đilasu, a još manje Tadiću. Međutim, gledajući po postignutim uspesima Đilasu bi saveznici mogli biti predsednik Vlade Vojvidine Bojan Pajtić te gradonačelnik Inđije Goran Ješić koji poput Đilasa kritikuju dosadašnju politiku DS. Ješić je još u vreme predizborne kampanje konstatovao da DS prvo mora da se izvini biračima za loš rad pa tek onda da krene u kampanju, dok je Pajtić nakon izbora rekao da stranku treba “očistiti od bahatih članova”.
Za sve to vreme, Tadić priča priču koja očigledno ne zanima ove mlade stranačke lavove željne apsolutne vlasti u DS-u, a čija je suština da je on u stvari žrtva naroda zbog nepopularnih poteza koje je morao učiniti. U tom kontekstu je pred kamerama otkrio i to da se prilikom odlaska u Srebrenicu konsultovao sa ocem Ljubom Tadićem, Dobricom Ćosićem i Dragoljubom Mićunovićem od kojih je samo Mićunović pozdravio njegovu odluku da ode i pokloni se žrtvama vojske Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Da li će pljuštati ostavke: Na kraju, ostavka na mesto predsednika partije Borisu Tadiću ne pada na pamet, iako su se mnogi u samoj stranci nadali da će je podneti.
Od rečenice izrečene odmah nakon gubitka predsedničkih izbora "da ćemo se videti u nekom drugom filmu" do toga da je zbog Ivice Dačića izgubio mesto premijera prošla su nepuna dva meseca, ali to je očigledno malo vremena da Tadić shvati posledice poraza i sagleda realnost da mu dojučerašnji saradnici spremaju smenu.U sadašnjim okolnostima, iluzorno je nadati se da bi stranački organi mogli Borisu Tadiću pružiti podršku kakvu je nekada imao, bez obzira na to što je sadašnji rezultat DS-a dvostruko bolji nego kada je stranku kratko vodio Zoran Živković.
Iako su Živkovićevi motivi da sedne na čelo stranke jasni, jer je već osam godina van politike u vinarskom biznisu, a politika je ta uz pomoć koje se ostvaruje najveći profit - postoji problem: kako će Živković izlobirati da uopšte uđe u proces kandidovan
ja za predsednika stranke s obzirom na to da sa Đilasom nije u sjajnim odnosima. Opet, sam Đilas se još uvek nije izjasnio o predsedničkim ambicijama, ali je jasno da je svojom politikom ekonomske pomoći nerazvijenim opštinama pokupio političke poene i u unutrašnjosti Srbije.
Teško je, dakle, sada tačno proceniti rasplet u Demokratskoj stranci ali je izvesno da će pozicije mnogih stranačkih čelnika, uključujući i predsednika Borisa Tadića biti izmenjene u mesecima koji slede. Tim pre što Demokratsku stranku, nakon toliko godina, čeka teška opoziciona budućnost.
Violeta CVEJIĆ
