Istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da je na Zapadnom Balkanu svega četvrtina ispitanika optimistično da će region pristupiti Evropskoj Uniji u naredne četiri godine. Čak 22 odsto anketiranih smatra da Zapadni Balkan nikad neće pristupiti EU.
Većina anketiranih građana, 77 odsto, opisuje svoj socio-ekonomski status kao prosječan. S druge strane, pet odsto ispitanika tvrdi da je njihov životni standard iznad prosjeka, što se poklapa sa prošlogodišnjim izvještajem. Oko 17 odsto anketiranih kaže da je njihov socio-ekonomski status ispod prosjeka.
Rezultati istraživanja pokazuju da je za šest odsto opao broj onih koji ozbiljno razmišljaju da napuste domovinu, na 37 odsto. Više od polovine ispitanika, 53 odsto, tvrdi da ne razmišlja o tome da posao potraži u inostranstvu u bliskoj budućnosti. Evropska unija je za građane regiona Zapadnog Balkana ostala najpoželjnija destinacija za rad u inostranstvu.
Broj ljudi u regiji koji ne koristi internet je značajno opao, na 11 odsto sa 26 odsto koliko je registrovano 2019. godine. Velika većina ispitanika, 85 odsto, je zadovoljno internet konekcijom.
Svega devet odsto anketiranih koristi vladine elektronske servise. Oko 52 odsto građana Zapadnog Balkana od društvenih mreža najviše koristi Fejsbuk, 30 odsto Instagram, dok 10 odsto ne koristi društvene mreže.
Što se tiče ekonomskog uticaja korona krize na građane Zapadnog Balkana, 43 odsto ispitanika je navelo da su zabrinuti da bi oni, ili članovi njihove porodice, mogli ostati bez posla u narednih godinu dana, dok je 46 odsto anketiranih prijavilo da su im prihodi smanjeni nakon izbijanja korona krize. Generalno, 39 odsto ispitanika smatra da su njihove vlade mogle da urade više u pogledu očuvanja radnih mjesta za vrijeme pandemije koronavirusa.
Čak 77 odsto ispitanika podržava regionalnu saradnju i njenu ulogu u poboljšanju političke i ekonomske situacije. Najveća podrška regionalnoj saradnji registrovana je u Srbiji (86 odsto ispitanika) i Crnoj Gori (82 odsto).
Istraživanje pokazuje i da bi 37 odsto građana Zapadnog Balkana preferiralo rad u javnom sektoru zbog sigurnosti posla, dok bi 29 odsto ispitanika odabralo rad u privatnom sektoru zbog veće zarade.
Dvije trećine ispitanika, 66 odsto, nije putovalo nigdje u proteklih godinu dana zbog pandemije koronavirusa.
Što se tiče socijalne inkluzije i ranjivih grupa, 25 odsto ispitanika bi rentiralo kuću romskoj porodici, dok 37 odsto ima prijatelja koji je Rom. S druge strane, 15 odsto ispitanika tvrdi da bi zapošljavanje pripadnika romske populacije imalo negativan efekat na radno okruženje i prodaju njihovih proizvoda.
Oko 30 odsto anketiranih poslodavaca bi radije zaposlilo muškarca nego ženu, osam odsto bi prije izabralo ženu nego muškarca, dok 56 odsto ispitanika nema preference u odnosu na pol. Takođe, 69 odsto ispitanika nema preference u odnosu na to da li mu je šef muškog ili ženskog pola.
Oko 57 odsto anketiranih smatra da bi izjednačavanje zarada muškaraca i žena koji obavljaju iste poslove poboljšalo rodnu ravnopravnost,
Većina poslovnih ljudi, 51 odsto, vjeruje da je Zapadni Balkan dobro mjesto za investiranje, dok se 19 odsto ne slaže sa tom ocjenom.
Oko 64 odsto građana Zapadnog Balkana zadovoljno je kvalitetom saobraćajne infrastructure u svojim državama, što predstavlja rast od četiri odsto u odnosu na lanjsko istraživanje.
Skoro tri četvrtine ispitanika, 74 odsto, doživljava klimatske promjene kao prijetnju. Skoro isti procenat anketiranih, 73 odsto, vidi zagađenje kao ozbiljan problem za njihove ekonomije.
Rezultati istraživanja pokazuju da su skupštine i sudovi institucije kojima se najmanje vjeruje- 61 odsto ispitanika je navelo da ne vjeruje oviom institucijama. Slijede vlade kojima ne vjeruje 57 odsto ispitanika, dok ombudsmanima (zaštitnicima ljudskih prava) ne vjeruje 46 odsto ispitanika.
Oko 59 odsto anketiranih nije zadovoljno time kako se njihove vlade bore protiv korupcije, što je pad od 12 odsto u odnosu na prošlogodišnje istraživanje.
Oko 82 odsto poslovnih lidera vjeruje da će digitalizacija u javnom sektoru imati pozitivan uticaj na sprečavanje koruptivnih praksi.
Više od dvije trećine ispitanika, 67 odsto, je zabrinuto zbog kruženja lažnih vijesti koje se tiču pandemije koronavirusa. Na konkretno pitanje, 56 odsto anketiranih građana Zapadnog Balkana je odgovorilo da bi se vakcinisalo protiv koronavirusa, dok je 42 odsto odgovorilo da se ne bi vakcinisali.
Što se tiče podataka za Crnu Goru, u prezentaciji ovogodišnjeg Balkan barometra se navodi da su Crnogorci i Crnogorke među najpoželjnijim gostima bilo gdje u regionu (62 odsto).
Iznijeto je i nekoliko zabrinjavajućih podataka- veći broj anketiranih iz Crne Gore je odgovorio da razmatra opciju da napusti zemlju i zaposli se u inostranstvu od onih koji preferiraju da ostanu da žive i rade u Crnoj Gori (45 odsto u odnosu na 42 odsto).
Takođe, prema rezultatima istraživanja, pandemija koronavirusa je značajno uticala na građane i crnogorsku ekonomiju- 50 odsto anketiranih iz Crne Gore je navelo da njihovo domaćinstvo prošle godine nije moglo da priušti najmanje sedam dana odmora van kuće, 23 odsto anketiranih nije bilo u mogućnosti da otplati ratu kredita, 22 odsto anketiranih nijesu mogli da plate kiriju ili račune za struju i komunalije, 16 odsto je, zbog manjka novca, imalo problem sa grijanjem svog doma, dok je 15 odsto ispitanika iz Crne Gore prijavilo da nijesu bili u mogućnosti da priušte hranu, odjeću i druge osnovne potrepštine. Ovi procenti su najveći u regiji.
