»Problem je kako stvoriti znanje koje će tražiti tržište rada. To je jednostavno reći, ali je teško postići. To ne može samo država da riješi već participativno, svi djelovi društva- privreda, Uprava za kadrove, sindikati i ostali koji su u sistemu«, naveo je Stijepović. Nije cilj, dodao je, da imamo malo onih koji prolaze i polažu godine. »Cilj je da imamo mnogo dobrih studenata koji polažu i imaju dobar uspjeh, a ne da deceniju studiraju«. Predsjednik Privredne komore, Velimir Mijušković, kazao je da je obrazovni nivo stanovništva nacionalne ekonomije jedan od pokazatelja nivoa društvenog razvoja i životnog standarda.
On smatra da viši stepen obrazovanja podrazumijeva i viši stepen osposobljenosti za obavljanje složenih i odgovornih poslova u društvu i utiče na sve oblasti društvenog života – na ekonomiju, politiku, kulturu i socijalnu sigurnost. Mijušković je naveo da, iako sa svih strana čujemo upozorenja da Crnoj Gori za proces evropskih integracija nedostaje određeni broj visokoškolaca, magistara i doktora, kao društvo treba da »usporimo sa hiperprodukcijom tih stepena zvanja«. »Moramo imati stalno na umu da kvantitet ne može biti zamjena za kvalitet«. »Da li će nas stranputicom povesti opredjeljene da za upis na magistarske studije ne postoji donja granica prosjeka sa osnovnih studija kao preduslov? Problem je kada se ti ljudi nađu na poslu, jer imaju zvanje, visoko razvijen i njegovan stepen samopouzdanja često neutemeljen u znanju i drugim činiocima koji bi trebalo da budu osnov tom osjećaju«, rekao je Mijušković.
Prema njegovim riječima, nažalost, ono što oni mogu da pruže poslodavcu daleko je ispod nivoa koji bi se trebalo očekivati od njih. »Zakonski okvir kojim se omogućava osnivanje neograničenog broja visokoškolskih ustanova izvan okvira univerziteta i akreditovanje takođe neograničenog broja studijskih programa daleko je od rješenja koje će nas odvesti u napredak«, rekao je Mijušković. Zbog toga, kako je dodao, osjeća zebnju da ćemo, ukoliko se tu nešto ne učini, »na svojoj savjesti nositi teret da smo pomogli prostu komercijalizaciju onog što bi trebalo biti najčistiji dio društva i nezamjenjiva bazna poluga ukupnog prosperiteta«. »Zakonom o visokom obrazovanju mora se definisati uloga Savjeta za visoko obrazovanje, kao regulatora u ovoj oblasti na identičan način kako je to definisano u zemljama Evrope«, kazao je Mijušković.
Rektor Univerzteta Mediteran, Slobodan Backović, smatra da treba smanjiti broj studenata na fakultetima, dok rektor crnogorskog Univerziteta, Predrag Miranović, nije saglasan sa navodima da je nivo obrazovnog kvaliteta nizak. »Univerzitet ne smijete posmatrati kao preduzeće koje ima svoj proizvod. On pruža usluge onima koji su za to zainteresovani«, kazao je Miranović. On smatra da je opšteprihvaćeno mišljenje da je u Crnoj Gori loš kvalitet obrazovanja. »Pogrešno je izvlačiti zaključak da je loš kvalitet obrazovanja jer se lakše prolazi. Dva odsto studenata ne završi studije.
Od svih đaka koji upišu i završe srednju školu skoro svi završe pa ne dovodimo zaključke da je srednja škola zato loša«, rekao je Miranović. On je pitao Backovića na koji univerzitet misli kada je rekao da treba smanjiti upis. »Da li biste lično, kao roditelj, dozvolili da vaše dijete ostane samo na srednjoj školi? Naravno da svi žele da im dijete ztavrši školu«, zaključio je Miranović. Predstavnik Univerziteta Maja Drakić-Grgur smatra da je neophodna individualizacija nastave, kako bi se kvalitet obrazovanja poboljšao. »Ukoliko želite rezultate morate raditi u manjim grupama i morate promijeniti upisnu politiku.
Potrebno je postaviti visoke standarde i potom te oštre kriterijume poštovati«, poručila je Drakić-Grgur. Ona je kazala da je slabost visokog obrazovanja i to što nema studijskih programa na engleskom jeziku. Vlasnik kompanije »Čelebić«, Tomo Čelebić, smatra da je skoro sto odsto diplomiranih studenata problem. »Smatram da oni koji danas završavaju fakultete nemaju potrebno znanje, i to je poražavajuće«, zaključio je Čelebić.
