Ona je dodala da su pred Crnom Gorom veliki izazovi u vezi sa prevođenjem pravnih akata Unije na crnogorski, ali i prevođenjem domaćeg zakonodavstca na engleski jezik
Pred Crnom Gorom su veliki izazovi. Neophodno je organizovati prevođenje kako pravnih akata EU na crnogorski, ali i prevođenje domaćeg zakonodavstva na engleski jezik, kazala je Đurović, prenosi Javni servis.
Ističe da je prevođenje evropskog zakonodavstva na crnogorski jezik veoma dugotrajan i skup proces.
U tom cilju regionalna saradnja u toj oblasti je interes i nas i svih ostalih zemalja regiona, naročito Srbije i Bosne i Hercegovine, kako zbog jezičke sličnosti tako i zbog slične dinamike pridruživanja, kazala je Đurović.
Ponovila je da je u procesu odgovaranja na Upitnik Evropske komisije bilo angažovano 117 prevodilaca.
Ona je kazala da EU poštuje pravo na identitet svojih 500 miliona građana i da, iako predana integraciji zemalja članica, aktivno promoviše slobodu svojih naroda da govore i pišu vlastitim jezikom. Multijezičnost je jedan od temelja na kojima počiva EU. Evropejci smatraju da je raznolikost jezika zajedničko bogatstvo i EU na to gleda kao na jedan od svojih prioriteta, kazala je napominjući da evropski propisi prate svako proširenje EU, pa su danas 23 jezika u službenoj upotrebi u EU.
Predstavnik Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Florian Horner rekao je da jezici imaju naročitu važnost kada je u pitanju proširenje EU.
Sve zemlje koje teže članstvu u EU moraće da učestvuju u evropskom multilingvalnom sistemu. Proces proširenja zahtijeva da sve zemlje kandidati prihvate Aki komuniter, odnosno cjelokupno zakonodavstvo Unije u što kraćem roku, rekao je on.
.
