Đurović priželjkuje otvaranje poglavlja od ekonomskog značaja – u vezi sa javnim nabavkama, konkurencijom, poljoprivredom. industrijskom politikom i preduzetništvom.
Novi izvještaj Evropske komisije pokazao je da smo napredovali u odnosu na oktobarski, posebno u sedam ključnih prioriteta. Time je Evropska komisija, saglasni su svi, dala zeleno svijetlo za otvaranje pregovora u junu. Ukoliko tako i bude, slijedi nam veliki posao - usklađivanje našeg sa evropskim zakonodavstvom. Na pitanje da li nas najavljeni izbori na jesen mogu omesti u daljem poslu, bivša ministarska za evropske integracije tvrdi da to EU ne dozvoljava.
- Ciklus evropskih integracija ne trpi politički ciklus. Crnogorska administracija ima veoma jasnu evropsku agendu za koju se mora naći prostor i u finansijskom okviru funkcionisanja naših institucija, u vremenu koje se mora posvetiti tom poslu i na kraju prostor za integrisanje svega onoga što je do sada ostvareno kako bi se dalje na to nadogradilo ono što nam tek predstoji.
Nakon skriniga, koji su još u toku, znaće se koliko se zapravo naši zakoni razlikuju od evropskih. Najteži posao tek slijedi, jer se, kaže Đurović, skoro sve oblasti ključne za pregovaranje razlikuju u odnosu na evropsku praksu. Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, biće otvorena sve do kraja pregovora, ali ono što Đurović sada priželjkuje jeste otvaranje onih koja su nam, kako kaže, od ekonomskog značaja.
- Želim da vidim šta je sa javnim nabavkama, gdje je državna pomoć, konkurencija, poljoprivreda. Interesuje me gdje se nalazimo kada je u pitanju industrijska politika, preduzetništvo. To su sve oblasti koje su i nama značajne, kako bi dobile pomoć od EU, a ne ograničenja.
Đurović smatra da nije dovoljno samo uskladiti zakone baš onako kako piše u evropskim agendama. Trebalo bi uzeti primjer malih zemalja poput Malte, Estonije i Kipra, koje su, kao i Crna Gora, specifične po veličini i broju stanovnika.
- Ako dobro argumentujete, Evropska unija će razumijeti da ne mora sve, kao što je npr. u Poljskoj i Rumuniji. Nije bitno da imamo sve agencije za implementaciju određenih propisa i standarda, već moramo naći model koji je održiv u Crnoj Gori i ispunjava ono što su obaveze male zemlje, a koji nam dozvoljava da imamo održiv budžet u tom smislu.
Ipak, iako u junu počnemo pregovore, izvjesno je da će borba protiv organizovanog kriminala i korupcije biti i dalje u fokusu, mada je generalni direktor Direktorata za proširenje, Stefano Sanino, rekao da je i na tom polju već dosta urađeno. Iz Brisela je poručeno i da integracije neće ugroziti to što još nema dogovora oko ustavnih pitanja.
(Foto: undp.org.me)
