„Nije tačno. Ima, to je pitanje broj 92. koje kaže kakav je opšti trend odluka suda u posljednjih nekoliko godina“ , kazala je Đurović.
''Pošto je odgovor rađen u septembru ono što je bilo moguće dati - to je pregled od 2004.-2008. godine. Naravno, kada bude dolazila ekspertska misija polovinom februara dobiće apdejt podataka. Znači, sve ono što je bilo moguće sravniti, sravnjeno je“, kaže Đurović.
Ministarka je takodje potvrdila da je crnogorska Vlada Briselu dostavila informacije da se u CG sve presude mogu pročitati na sudskim sajtovima. Iako novinari i civilni aktivisti tvrde drugačije , Đurovic kaže da su sve presude Upravnog, Vrhovnog i Apelacionog suda prema informacijama kojima ona raspolaže, trenutno dostupne na sajtovima .
„Od jesenas je to moguće i po mojim informacijama to je svakako za Upravni sud ali su i presude Vrhovnog i Apelacionog suda dostupne. Pošto je još u toku montiranje informacionog sistema nije bilo još moguće tehnički uvezati i Više sudove. Ali već je pokrenut zahtjev da se dobije i taj novi izvještaj tako da sve ono što upućuje na sudsku praksu, svi ti slučajevi su uglavnom za ove sudove koje sam nabrojala dostupni a za Viši sud u toku je tehničko omogućavanje tog postupka.“ , navodi Đurović.
EK je u odgovorima na upitnik obaviještena i o transparentnosti rada Sudskog savjeta. Ministarka Đurović ovako komentariše prigovore da kao kod nas, tako i u nekim drugim zemljama nijesu otvorene sjednice na kojima se utvrđuje disciplinska odgovornost sudija, te da ne postoji ni praksa objavljivanja obrazloženja odluke o izboru i napredovanju sudija, niti o njihovom razrešavanju.
„Shodno našim zakonskim propisima ide sasvim dovoljna količina informacija o svemu tome što radi Sudski i Tužilački savjet i može se dobiti dovoljno podataka tako da svako može da formira mišljene da li su objektivne procedure i postupci koji se sprovode. Mislim da mi imamo sasvim dovoljno informacija na medijskoj sceni te vrste. U mnogim zemljama taj nstitut je mnogo mnogo rigidnije uređen, tako da mi u tom smislu nikako ne spadamo u kategoriju zemalja koje u toj oblasti nema dovoljan nivo transparentnosti.“ , pojašnjava Đurović.
Na konstataciju NVO sektora da Evropska komisija u slučaju Crne Gore ne bi trebalo da ponovi greške napravljene prilikom prijema Bugarske i Rumunije u EU, Đurović odgovara :
„Komaprativna iskustva su heterogena, i jedna zemlja se ne može izvući kao tipičan primjer. Svaka zemlja ima neke svoje specifičnosti pa tako i Crna Gora“.
D.N.
