Sve je to, dodaje, vodilo jednoj razgradnji građanskog tkiva u Crnoj Gori, ali i onome što je razgradnja šansi da budemo bolje, pristojnije i prosperitetnije društvo.
Obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe stubovi su na kojima počiva društvo, kaže Uljarević, i dodaje da su sva tri urušena. Obrazovni sistem je, dodaje, odavno napušten i stavljen pod partijsku kapu.
„I sada kada bi trebalo dati odgovor kako raditi u tom sistemu – treba da prestanemo da gledamo obrazovni sistem kao nešto što je ad-hok partijski resurs, koji zahtijeva sistemski odgovor. Prvo, kroz temeljnu analizu toga što su slabosti i mogućnosti tog sistema, jačanje kadrovskih potencijala, uz ono što podrazumijeva i bolje plate, jer prosvjeta odavno nije privlačna, modernizaciju same nastave…Sistem postaje mučan i za učenike i nastavnike koji jedva uspijevaju da se izbore sa administracijom. Jedna potpuna promjena je potrebna u tom segmentu i promjena onih koji na najvišim rukovodnim pozicijama promišljaju obrazovni sistem”, istakla je Uljarević.
Nedopustivo mnogo se, smatra, ćuti o porodičnom nasilju, u kojem nas, dodaje, svako neprijavljivanje čini saučesnicima.
“Ono što dodatno brine je da saučesnici postaju i institucije, koje bi trebalo da budu nada i žrtvi i porodici da je pravda dostižna, da pošalju poruku da se tako svirepi zločini najstrožije sankcionišu. One pokazuju razumijevanje prema počiniocu, šalju poruku žrtvama da ostaju nezaštićene, da je patrijarhat u toj mjeri i dalje na snazi, da postaje legitimno ubiti ženu..ako to nije neko drugi sa kojim postoji takva vrsta veze”, poručuje Uljarević.
Iako, sa druge strane, dodaje, o napadima na medije i civilni sektor govori u dovoljnoj mjeri, smatra da institucije, u tom pogledu, ne rade svoj posao.
“Institucije bi tu, prije svega, trebalo da rade svoj posao, da procesuiraju slučajeve… Sistem je postavljen da se to obesmisli – vi to sve prijavite i imate samo troškove, umjesto da to bude brzi postupak. To nije veliki broj ljudi, ali oni su agresivni u svemu, glasni i iza tih ljudi, to vam lično mogu potvrditi, stoji infrastruktura”, kazala je Uljarević.
Moramo se, dodaje, kao društvo više baviti time kakva je to kakvoća slobode i da li je živimo na način da moramo da budemo saglasni sa onim što je odredjena parlamentarna većina odlučila da je jedina istina ili možemo da budemo disonantnih tonova. Ukoliko ne možemo, u tom slučaju, zaključila je Uljarević, demokratija ne struji kroz crnogorsko društvo.
