Budžet Glavnog grada za sledeću godinu iznosiće 160,5 miliona eura što je za 7,5 miliona eura više u odnosu na ovogodišnji budžet.
Kada je u pitanju potrošnja najznačajnija suma od 89,9 miliona ide na kapitalne projekte od čega 17 miliona eura za gradnju kolektora, 5,5 miliona eura za izgradnju mostova i garaža, milion za gradnju groblja na Ćemovskom polju, za otplatu duga predviđeno je 4.610.000, na plate zaposlenih ići će 20 miliona eura, a za ugovore o djelu 1.304.000 eura.
Sistem Glavnog grada ima oko 4.000 zaposlenih, od čega 1.137 u lokalnoj upravi, a 2.800 u 15 preduzeća čiji smo osnivači, saopštio je Balša Špadijer, v.d. sekretara za finasnije, odgovarajući na pitanje „Dana" o broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi. On je saopštio da nisu računali prosječnu zaradu u Glavnom gradu ove godine.
"U odnosu na ostale opštine ona jeste negdje uvećana iz razloga što naši zaposleni imaju uvećanje osnovne zarade po osnovu dodatka koji je usvojila Skupština Glavnog grada, a koji se kreće do 30 odsto", rekao je Špadijer.
Špadijer je objasnio da će se u narednoj godini uglavnom oslanjati u najvećoj mjeri na sopstvene prihode - 64,3 miliona eura.
U narednoj godini planirano je 1,4 miliona eura za ugovore o djelu što je rast za oko 600.000 eura, rekao je Budimir Mugoša, odbornik SDP-a, na jučerašnjoj centralnoj javnoj raspravi o nacrtu budžeta za narednu godinu.
"To je ogromno povećanje i to para uši", rekao je Mugoša.
Mugoša je pitao kada planiraju da završe Ulicu Vojislavljevića ako je za narednu godinu u budžetu planirano 2,5 miliona eura za nju. Ukazao je da bi iz budžeta trebalo izbaciti stavku „kupovina malih vozila", ali da će podići obje ruke za kupovinu vatrogasnih vozila.
Objašnjavajući ugovore o djelu, Balša Špadijer je naveo da se 70 do 80 odsto njih realizaciju u oblasti kulture i sporta.
"Za Ulicu Vojislavljevića očekujemo da bude realizovana i druga faza i da nam dođe na naplatu 2,5 miliona", naveo je Špadijer.
Odbornik Preokreta Srđan Perić pitao je zbog čega su povećana sredstva za RTV „Podgorica".
"Za RTV „Podgorica" je predviđen rast od 150.000 eura. Koje je opravdanje za to povećanje? Ako nemamo obrazloženje za to, zbog čega onda ta sredstva ne bi išlo nekim ustanovama kulture, zdravstvo ili socijalnu zaštitu. Nažalost, televizija se pretvorila u sredstvo političkog pritiska. Da li nam možete omogućiti uvid u kompletnu finansijsku dokumentaciju?", pitao je Perić.
Balša Špadijer je naveo da se njeno procentualno finansiranje određuje shodno Zakonu o audio vizuelnim uslugama, ali i skupštinskoj odluci.
"Od kapitalnog budžeta kada odbijemo otplatu duga dođemo to procenta za televiziju. Mi insistiramo na mjesečnim izvještajima kako bi im transferisali novac. U tim izvještajima je navedeno šta je urađeno- moraju imati preko 50 odsto sopstvene produkcije, radio emitovanje i portal", naveo je Špadijer.
Pomoćnik direktora Čistoće Vojin Katnić sugerisao je da, ukoliko može, bude povećano izdavanje za javnu funkciju. Poručio je da je Ministarstvo ekologije već više tri godine stavilo moratorijum na promjenu cijena.
"Mi smo Glavnom gradu predložili da u istoriju idu socijalne cijene i da se nova metodologija zasniva na cijenama koje imaju ekonomsko obilježje", naveo je Katnić.
Balša Špadijer je rekao da su tu da otvoreno razgovaraju o novim cijenama usluga.
Građanski aktivista Aleksandar Dragićević rekao je da ne može da vjeruje da se za funkcionisanje Čistoće u narednoj godini izdvojilo samo 2,8 miliona eura.
"Samim tim što ste im umanjili budžet neće biti dovoljno auto-smećara, a neće se ni poboljšati produktivnost na samom terenu", rekao je Dragićević.
Balša Špadijer je rekao da su tokom prošle godine za kapitalni budžet Čistoće uložili 1,9 miliona, dok su u ovoj godini uložili preko dva miliona eura za investicije.
Stanovnik Malog brda Mladen Grdinić pitao je da li će za ovo naselje biti riješen problem vodosnabdijevanja za 100 domaćinstava koja broje oko 300 članova. Grdinić je saopštio da je od direktora Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Bajka Vučićevića dobio odgovor da je budžetom za narednu godinu opredijeljeno 200.000 eura za rješavanje ovog problema.
V.d. sekretar za finansije je rekao da su za gradnju vodovodne infrastrukture na teritoriji grada predvidjeli 840.000 od čega je 200.000 namijenjeno za Malo brdo.
Direktor Agencije za izgradnju i razvoj Podgorice Bajko Vučićević je rekao da će za Malo brdo ubrzo biti urađen projektni zadatak, kako bi u prvom kvartalu naredne godine pokrenuli postupak javne nabavke za gradnju vodovoda.
Funkcioner Preokreta Nemanja Draganić ukazao je da se u budžetu ne spominje Duklja te da ne zna zašto dozvoljavamo da propada kulturno-istorijsko dobro. Špadijer je odgovorio da su kod Sekretarijata za kulturu opredijeljena sredstva za arheološka istraživanja Meduna i Duklje.
Radmila Radenović, majka desetogodišnjaka sa visokim nivoom invaliditeta, pitala je koliko je Glavni grad opredijelio sredstva za OSI. Ona je rekla da su pored brojnih institucija sistema najbolju podršku dobili od Inicijative mladih s invaliditetom Boke.
Špadijer je uputio Radenović da podnese pisani zahtjev sa sugestijama koji će uputiti Sekretarijatu za socijalno staranje.
Početak gradnje kolektora ili arbitraža
Za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda budžetom je za narednu godinu opredijeljeno 17 miliona eura. „Dan" je zanimalo šta će se desiti u slučaju da do kraja godine ne počne gradnja kolektora.
"U slučaju da ne dođe do realizacije imamo pravo na određene žalbe u postupku, postoji arbitraža", naveo je Balša Špadijer.
Direktor Vodovoda Aleksandar Nišavić objasnio je postupak arbitraže.
"Ukoliko ne pribavimo dokumentaciju za početak gradnje rizikujemo da dođemo u situaciju da se kreditna sredstva smatraju nenamjenski utrošenim. U prethodnom periodu za nabavku opreme iskoristili smo 98 odsto kreditnih sredstava, a u narednim fazama gradnje postrojenja je neophodno da koristimo grant bespovratna sredstva. Ako ne počnemo sa gradnjom, ta sredstva će institucije koje su nam ga odobrile usmjeriti na neki drugi projekat u drugoj državi. Ukoliko ne ispoštujemo ono za šta smo se obavezali dajemo povoda izvođaču da pokreće stavke zaštite koje im ugovor nudi i na taj način imaju mogućnost da pred arbitražom traže sredstva u iznosu koji je ugovoren za izgradnju, a to je 47,5 miliona", naveo je Nišavić.
Nišavić je rekao da će u naredne dvije nedjelje predati potrebnu dokumentaciju za prijavu gradnje.
