U pisanom odgovoru se ističe nada da će otvorena unutrašnja politička pitanja biti riješena u bliskoj budućnosti i da se put reformi može nastaviti.
"EU i Švedska pomno prate razvoj u Crnoj Gori i spremne su da nastave da podržavaju zemlju", navodi se u pisanom odgovoru.
Naime, o mogućnosti prekida pristupnih pregovora između Brisela i Podgorice zbog institucionalne krize u Crnoj Gori prvo je govorila ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon. Ona je na pres konferenciji u Podgorici 15. januara rekla da postoji velika prijetnja da se zaustave pristupni pregovori Crne Gore sa Evropskom unijom, ukoliko ne uspije i šesti pokušaj deblokade Ustavnog suda.
"Reforme i procesi donošenja odluka su, nažalost, u zastoju posljednjih nekoliko godina", navodi se u odgovoru iz Švedskog predsedavanja.
Crna Gora se nalazi u ozbiljnoj institucionalnoj krizi. Od septembra prošle godine blokiran je Ustavni sud Crne Gore, jer od sedam sudija ima samo troje zbog čega ne može da odlučuje o ustavnim žalbama niti mogu da se okončaju izborni procesi bez odluka tog suda.
Vlada Crne Gore od avgusta prošle godine funkcioniše bez poverenja parlamenta.
Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i ostali zapadni partneri već mjesecima apeluju na političke subjekte u Crnoj Gori da se dogovore o deblokadi institucija, prije svega Ustavnog suda, kako bi se organizovali prijevremeni izbori.
U međuvremenu, u Skupštini Crne Gore počela je nova procedura za izbor četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda, jer se na konkurs prijavilo 27 pravnika. Sudije bira parlament dvotrećinskom većinom, što znači da osim parlamentarne većine za kandidate mora da glasa i deo opozicije.
Ministri inostranih poslova zemalja članica EU, u ponedeljak 23. januara na redvnom sastanku raspravljaju o krizi u Crnoj Gori. Šefovima evropskih diplomatija izveštaj podnose ministarka inostranih poslova Slovenije Tanja Fajon, i austrijski ministar spoljnih poslova Alexander Schallenberg (Aleksandar Šalenberg). Njih dvoje su u decembru posetili Crnu Goru u ime visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josepa Borrella (Žozep Borelj).
