Termoelektrana Pljevlja puštena je jutros u rad nakon višemjesečne rekonstrukcije u koju je uloženo 70 miliona eura. TE je uključena na mrežu u šest sati i 11 minuta. VD izvršnog direktora EPCG Bojan Đordan kazao je u Jutarnjem programu TVCG da je za sada sve u redu i da u narednom periodu treba da se pokaže da su sistemi koji su ugrađeni i radovi koji su izvođeni završeni na zadovoljavajući način.
“Rano jutros TE Pljevlja je sinhronizovana sa energetskim sistemom i već su prvi kilovat sati predati mreži. Za sada je sve u redu, kažu kolege iz pogona. Nije lako raditi pod tolikim pritiskom i zato želim da im se zahvalim”, kazao je Đordan, prenosi portal RTCG.
On je objasnio da je na redu puštanje u pogon svih sistema koji tretiraju dimni gas, odnosno onih sistema koji treba da zadovolje kriterijume EU standarda, kada su u pitanju emisije štetnih gasova u atmosferi.
Rekonstrukcija TE je samo jedan od projekata koje Crna Gora preduzima na planu dekarbonizacije energetskog sektora, a u susret ispunjavanju obaveza na putu ka Evropskoj uniji. O ostalim projektima koji su u toku, ali i onima koji su u planu, pitali smo predstavnike Elektroprivrede Crne Gore, ali i resorno ministarstvo. U fokusu su, kako su nam kazali, investicije u zelenu i održivu ekonomiju, kako bi građanima omogućili povoljne cijene struje, ali i postali strateški partner EU.
Na sjeveru Crne Gore, u Pljevljima, ispisuju se zadnje rečenice nove priče o staroj elektrani. U najzahtjevniji projekat u državi u posljednjih nekoliko godina, uloženo je 70 miliona eura. A sve s jednim ciljem.
“Prilagođavanje postrojenja zahtjevima zaštite životne sredine, shodno Zakonu o industrijskim emisijama i shodno direktivama EU. Očekivani rezultat nakon ekološke rekonstrucije jeste smanjenje negativnog uticaja TE Pljevlja na kvalitet vazduha, vode i zemljišta“, kaže Žarko Ćaćić, direktor TE Pljevlja, prenosi RTCG.
Ovaj projekat sastoji se od više sistema i postrojenja, a jedan od najvažnijih je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova.
“Gdje ćemo za preko 30 puta smanjiti uticaj sumpornih oksida koji su veoma štetni, jer sumporni oksidi kada dođu u kontakt sa vlagom u plućima stvaraju sumpornu kisjelinu. Na taj način oštećuju alveole i na taj način dolazi do hroničnih respiratornih oboljenja”, ističe zamjenik menadžera ekološke rekonstrukcije Ivan Starovlah.
