Ovo je značajan diplomatski odmak od uobičajene politike, i suprotstavljanje pritisku zvaničnog Pekinga.
Kina pokušava da drži Tajvan u izolaciji na svjetskoj pozornici, i oštro reaguje na zvaničnu upotrebu imena “Tajvan”. Prema kineskom tumačenju ovo daje međunarodni legitimitet ostrvu, za koje Peking tvrdi da je dio njihove teritorije i da će ga jednog dana definitivno vratiti pod svoje okrilje, ako treba i silom.
“Predstavništvo Tajvana u Litvaniji zvanično počinje sa radom u Viljnusu 18. novembra 2021”, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova, raskidajući tako sa tradicijom da se njihova predstavništva zovu “Ekonomske i kulturne kancelarije Tajpeja”.
Litvanija se u julu složila da dozvoli Tajvanu da otvori diplomatsko predstavništvo koristeći svoje ime, prvo na teritoriji Evrope u proteklih 18 godina.
Zbog ovog poteza Kina je povukla svog ambasadora iz Litvanije i tražila da Viljnus učini isto, što je na kraju i učinjeno.
Takođe su zaustavili sve teretne vozove prema ovoj zemlji na Baltičkom moru i prekinuli sa izdavanjem dozvola za izvoz hrane.
Šef predstavništva u Litvaniji će biti Erik Huang, trenutno šef tajvanske misije u susjednoj Letoniji. On je rekao AFP-u da je zadovoljan što ima priliku da promoviše veze između Tajvana i Litvanije.
Ko priznaje Tajvan?
Otvaranje predstavništva u Viljnusu je najnoviji znak da neke baltičke i srednjeevropske zemlje traže bliže veze sa Tajvanom, rizikujući tako gnijev zvaničnog Pekinga.
U maju je Litvanija odustala od kineskog foruma za saradnju sa zemljama srednje i Istočne Evrope “17+1”, jer je “razdoran”.
Političari u Češkoj i Slovačkoj su takođe tražili bliže veze sa Tajvanom.
Tokom oktobra, tajvanski zvaničnici su posjetili Litvaniju, Češku i Slovačku, što je naljutilo kineske vlasti, koje su i dalje značajan diplomatski saveznik mnogim zemljama u regionu, ali i bitan izvor vakcina protiv virusa korona.
Trenutno, samo 15 država zvanično priznaje Tajpej umjesto Pekinga.
Ipak, Tajvan ima svoja predstavništva u mnogim državama, i obrnuto.
Međunarodna podrška Tajvanu se povećala otkad je Si Đinping (Xi Jinping) postao predsjednik NR Kine.
Sa njim je počeo i period autoritarnije vlasti u Kini, a on je poduzeo znatno agresivniji pristup prema Tajvanu, od izbora predsjednice Tsai Ing-ven, 2016. godine.
