(Iz Beograda za Portal Analitika)
"Privrednici nisu spremni da čekaju, ali jesu spremni da deluju", rekao je Branislav Grujić, doskorašnji predsednik kluba Privrednik, koji okuplja najveće privatne poslodavce u
Srbiji. Žaleći se na lošu poslovnu klimu, Grujić je ovu rečenicu izgovorio u junu kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetio najbogatije Srbe u njihovom sedištu na Dedinju. Srpski predsednik ih je podsetio da sve mora da se radi po zakonu.Šest meseci nakon tih izjava, o tome kako deluju srpski biznismeni - govore istražni organi. U sedištu kluba najbogatijih Srba sada vlada "zavet ćutanja", a na pitanja zašto je Miroslav Mišković završio u istražnom zatvoru, šta čeka ostale tranzicione biznismene i ima li mesta strahu, u televizijskim emisijama sležu ramenima.
Skriveni motivi: Ipak, na raspletu priče najbogatijeg i najmoćnijeg tranzicionog biznismena u Srbiji videće se da li su zakoni u Srbiji napokon počeli da važe jednako za sve građane - bez obzira na to koliko su oni bogati ili siromašni.
To od Srbije traži i Evropska unija pa je Aleksandra Vučića "ratni plan" za suzbijanje korupcije jasan: preispitaće se 24 sporne privatizacije, spisak koji je najpre sačinio vladin Savet za borbu protiv korupcije, dok ga je vodila pokojna Verica Barać, a prihvatila Evropska unija i uvrstila na sam vrh uslova koje postavlja Srbiji za ozbiljniji napredak ka punopravnom članstvu.
Vučićev politički motiv je što efikasnije ispunjavanje evropskih kriterijuma, uz jedan važan dodatak, makar što se tiče motiva: da upravo on bude predvodnik tog evropskog talasa, kako bi u Briselu i drugim važnim evropskim metropolama postao partner broj jedan, što se Srbije tiče. Inače, Aleksandar Vučić je više puta govorio da se kroz 24 sporne privatizacije prelama sav ekonomski i društveni jad u kojem se Srbija nalazi i da su u tim privatizacijama odgovori na sva pitanja o uzrocima ekonomskog tavorenja Srbije.
Ko je sledeći: Miškovićev branilac, advokat Zdenko Tomanović, tvrdi da je njegov klijent sve radio po zakonu i da nema osnova za jednomesečni pritvor. No, tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević (na slici pored grba Tužilaštva) je uzvratio da se Mišković tereti za tešku korupciju: prema zakonodavstvu Srbije, tako se kvalifikuje svako takvo krivično delo "teže" od dva miliona eura.
Bez obzira na to što optužnica još nije podignuta, u javnosti se već nagađa koga će od preostalih bogatih Srba zadesiti Miškovićeva sudbina. Kroz razne insinuacije pominje se Milan Beko, koji za sada mudro ćuti, a ćutanje je odmah dovedeno u vezu sa njegovom navodnom kooperativnošću da rastumači zajedničke poslove koje je imao sa Miškovićem.
Od 24 sporne privatizacije koje Srbija mora da rasvetli po nalogu EU ime Milana Beka se, zajedno sa Miškovićem pominje u čak četiri: Luka Beograd, Večernje novosti, C market i Tehnohemija. Međutim, ni jedna od ovih privatizacija se ne pominje u sadašnjim optužbama protiv Miškovića, već isključivo privatizacija putarskih firmi.
Oko Luke Beograd odnosno uloge Milana Beka u njoj, posvađali su se i narodni poslanici tokom protekle sedmice. Naime, poslanici opozicije iz Demokratske stranke su tvrdili da su predložene izmene zakona o planiranju i izgradnji - po kojima ne bi trebalo plaćati pravo svojine nad zemljištem - odgovaraju samo Beku, jer je on na mestu Luke namerio da gradi ekskluzivno naselje. Demokrate su tvrdili da takvim potezom sadašnja vlast hoće da se "oduži Beku za zasluge u predizbornoj kampanji".Iz vladajuće koalicije Milana Beka - niko nije branio. Možda je najbolja slika njegove odbrane poseta Tomislavu Nikoliću u bolnici kada je ovaj štrajkovao glađu i žeđu. Očigledno je da se Beko na vreme preorijentisao na pobednike još dok su pobednici bili vođe opozicije, pa će mu revizija pomenutih privatizacija lakše pasti.
Beko se do sada pokazao vrlo pronicljivim kada je u pitanju "druženje sa političarima": do sada je bio nepogrešiv u procenama kojoj se strani i kada treba prikloniti. Od Miloševićevog ministra za privatizaciju devedesetih godina on se lako preorijentisao na vođu tadašnje opozicije Zorana Đinđića kojem je pomogao u skrivanju kada je bio u nemilosti Miloševićeve vlasti. Posle demokratskih promena 2000. godine nikada se nije direktno eksponirao u podržavanju bilo koje političke opcije. Međutim, kada je Boris Tadić prozvao tajkune, vešto mu je odgovorio da je tajkune napravio - sam Tadić, tada predsednik Srbije.
Miškovićeva priča: Ipak, u sadašnjim namerama da se rasvetle nepravilnosti u pomenutim privatizacijama uloga Beka će biti zanimljiva koliko i uloga samog Miškovića. Sa jedne strane zbog preplitanja poslova, a sa druge, zbog toga što se ne zna šta je sve Mišković u stanju da ispriča. Od te Miškovićeve priče u istrazi možda će zavisiti i opstanak sadašnje vladajuće koalicije, na šta je ukazao i profesor Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije.
Iako ne spori da su istražni organi i vlast napravili veliki pomak samim hapšenjem Miškovića, Stojiljković navodi da je Mišković izgubio živce i počeo da navodno priča koga je sve od političara plaćao.
"To može da izazove laki politički zemljotres u Vladi. Moguće je da će se Mišković u međuvremenu smiriti i odustati od te priče, a i ako se to ne desi, pretpostavljam da će to naprednjaci iskoristiti za neka nova uslovljavanja prema strankama staro-nove vlade, jer znaju da bi na izborima mogli da budu jedini pobednici", naveo je Stojiljković.
Premijer Dačić je naravno odmah osporio priču o izborima, uz tvrdnju da sledi godina u kojoj će se polagati ispiti bez mogućnosti izlaska na popravni. On je i sam postavio pitanje zašto bi neko sada išao na izbore uz obrazloženje da vlada jednoglasno donosi odluke, kao i da je borba protiv korupcije potrebna svim zemljama pa i Srbiji.
Kraj tajnama: O tome šta će sve promeniti Miškovićevo svedočenje i da li će se borba protiv korupcije dovesti do kraja, a korupcija svesti na razumnu meru profesor dr Čedomir Čupić iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže:
"Ako bi Mišković uz materijalne dokaze ukazao na određene političare, politički život u Srbiji ne bi bio isti. To bi preventivno delovalo tako što bi se buduća krupna korupcija zaustavila - političari ne bi smeli da ulaze u sumnjive poslove, jer bi znali da će se to brzo razotkriti. Sa druge strane, javnost bi videla koji su ljudi u vrhu vlasti spremni na zloupotrebu tog položaja".
Violeta CVEJIĆ
