O zainteresovanosti zapada za novu vladu Crne Gore, Stradner u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da Vašington trenutno gleda na Zapadni Balkan kroz prizmu rata u Ukrajini, te da im je cilj da spriječe Moskvu da ga destabiliše.
Smatra i da predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću odgovara nestabilna Crna Gora kako bi mogao preko SPC da eskalira, pa smiruje situaciju, čime postavlja sebe kao regionalnog medijatora u očima Zapada.
„Ovi vanredni parlamentarni izbori su među najvažnijim izborima u Crnoj Gori u posljednjih nekoliko godina i taj voz se ne smije propustiti“, kaže Stradner.
Dodaje i da je uspjeh "Pokreta Evropa sad" (PES) očekivan.
„Njihov uspjeh je bio očekivan jer su svoju kampanju napravili na ekonomiji i na boljem životnom standardu. Crna Gora je već dugo polarizovana i dosta su ljudi iscrpljeni temama koje se tiču nacionalnog identiteta, oni traže neku novu budućnost za svoju zemlju. Milo Đukanović je gotovo tri decenije bio na vlasti i prirodno je da narod želi nešto novo, a to šta "Pokret Evropa Sad" može da donese će se tek vidjeti. Previše je rano o tome govoriti, posebno imajući u vidu previranja unutar samog pokreta između čelnika tog pokreta - Jakova Milatovića i Milojka Spajića“, kazala je ona.
Govoreći o mogućim postizbornim koalicijima, kaže da će biti veoma teško napraviti koaliciju u ovom momentu.
„Ne samo da postoji neslaganje unutar "Pokreta Evropa sad", već i pitanje gdje će u toj formuli pravljenja vlade biti DPS i URA, posebno jer je Spajić jasno rekao da sa njima nema koalicije. Sa druge strane, prosrpske i proruske strukture iz bivšeg Demokratskog fronta nemaju podršku Zapada. Imajući u vidu takvu situaciju, loše je da Crna Gora ima politički status quo koji će samo dovesti do usporenja evropskih integracija, što je veliki poklon Beogradu i Moskvi. Ovo će biti veliki test, i bez pretjerivanja kažem da su ovo jedni od najvažnijih izbora za budućnost Crne Gore“, ocijenila je Stradner.
Ovi izbori su , kaže, izuzetno bitni za budućnost Crne Gore. Svi na velika vrata pričaju o Evropskoj uniji i procesu integracija.
„Demokratiju i slobode ne treba nikada uzeti zdravo za gotovo. Novi predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je jasno rekao da će Crna Gora ostati na evropskom i putu i biti NATO partner. Ali, to će zavisiti od mnogo faktora. Prije svega, taj put će zavisiti od rata u Ukrajini kako se bude odvijao. Trenutno, Rusija nema dovoljno kapaciteta da destabilizuje Balkan na način na koji je to planirala prije februara 2022, ali i dalje ima svoje igrače u Crnoj Gori koji igraju moskovsku igru. Još važnije, baš kao što Putin ne želi demokratsku i slobodnu Ukrajinu, tako i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi da u svom okruženju ima demokratske zemlje, jer će onda i njegovo glasačko tijelo da to zahtijeva od njega. Ne treba se zavaravati da Vučić želi Srbiju u Evropskoj uniji, jer bilo kakav uređen sistem ne odgovara njegovim političkim ambicijama. Vučiću nestabilna Crna Gora odgovara kako bi mogao preko Srpske pravoslavne crkve da uvijek eskalira situaciju i onda je deeskalira, sebe postavi kao regionalnog medijatora u očima zapada i faktora stabilnosti, i to koristi kao čip za pregovaranje sa Zapadom. Taj scenario smo već vidjeli ranije, ne samo u Crnoj Gori, već i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Globalna spoljna politika je veoma kompleksna, pa samim tim i regionalna politika nije ništa bolja. Ne može se Crna Gora posmatrati odvojeno od toga“, zaključila je ona.
