- Zabrinjava me što sve više zemalja u Evropi imitira Ameriku. To se već desilo u Velikoj Britaniji, koja je po stepenu društvene nejednakosti danas druga u svijetu, iza SAD-a - kaže Stiglic.
Društvo koje je podijeljeno na jedan odsto najbogatijih i 99 odsto kojima je egzistencija, na ovaj ili onaj način, ugrožena, ne može imati produktivnu ekonomiju. To najviše utiče na mlađe generacije čiji pripadnici, ako se ne rode u bogatim porodicama, praktično nemaju nikakve šanse za uspjeh.
- Mjere štednje koje euvropske zemlje zagovaraju samo produbljuju jaz društvene nejednakosti. Potražnje već sada gotovo nema, a kada država štedi, potražnja dodatno pada. Kada pada potražnja, ekonomija ne može da raste, nezaposlenost je sve veća, padaju plate, reže se na socijali - objašnjava Stiglic.
Evropske zemlje, tvrdi on, moraju da imaju na umu činjenicu koju su zaboravile: nije deficit uzrokovao slabu ekonomiju, već je slaba ekonomija uzrokovala deficit.
- Prioritet mora biti podsticanje ekonomskog rasta. To se može postići na mnoge načine, investiranjem države u infrastrukturu, tehnologiju, obrazovanje.
Stiglic takođe predlaže objedinjavanje duga, što bi smanjilo kamate i oslobodilo novac za produktivna ulaganja. Mnogo veću ulogu treba da ima i Evropska centralna banka (ECB), kaže on i dodaje da je to jedina institucija koja može doslovno preko noći povući korisne i važne mjere. ECB bi, smatra Stiglic, trebalo po povoljnim uslovima da otkupljuje obveznice ugroženih zemalja i tako im omogući sredstva za investicije koje će podstaći rast. No, ne smije to usloviti novim mjerama štednje, kao što Evropska unija i MMF rade u slučaju Grčke.
- Nedavno su iz ECB-a rekli da su spremni da otkupljuju obveznice, ali nisu rekli pod kakvim uslovima. Ako to budu uslovi štednje, onda se zaduženim zemljama zapravo govori da moraju da uđu u depresiju. „Da bi vas spasili, moramo vas prvo ubiti“. Nema baš smisla, zar ne? - zaključuje Stiglic.
Foto: index.hr
