Ekonomska redakcija Stege saopštila je da nalazi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrđuju njihova ranija upozorenja da je kurs 44. Vlade Crne Gore u vođenju ekonomske politike neodrživ i poguban po ekonomiju i životni standard građana.
“Poruka MMF-a je jasna: ekonomska politika Vlade se vodi bez jasnog plana i bez svijesti o dugoročnim posljedicama oportunističko-potrosacke logike koja za posledicu ima galopirajucu inflaciju i pogoršanje životnog standarda građana“, navode u saopštenju.
2Fiskalni deficit već 2025. godine, kako dodaju, izlazi iz zakonskog okvira, dostižući 3,5–3,7% BDP, sa trendom rasta ka 4% do kraja decenije.
„To je direktno kršenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, čime se urušava fiskalna disciplina i kredibilitet države u međunarodnim okvirima. Javni dug će serapidno povećati ka 65% BDP do 2030. godine, što znači vraćanje na nivoe koji ozbiljno ugrožavaju fiskalnu održivost. Vlada ne nudi jasan plan ekonomske stabilizacije, već se oslanja na privremene i ad hoc mjere koje nemaju uporišta u zdravoj ekonomskoj logici“, upozoravaju.
Struktura rashoda, kako naglašavaju, pokazuje potpuni izostanak reformskih koraka. Zdravstvo i penzioni sistem ostaju najveći generatori pritiska na budžet, a umjesto reforme, Vlada bira da povećava troškove bez procjene dugoročnih efekata.
„Pokusaj ispunjavanja bilbord obećanja Evropa sad 2., dovela je do značajnih gubitka prihoda budzeta. Umjesto kompenzacije kroz ozbiljne poreske reforme, Vlada se oslanja na povišene stope PDV-a za sektor turizma i akciza – što je kratkoročan i regresivan instrument, bez strateške vizije, što u krajnjem pokazuje njenu nemoć da sanira pogoršano stanje u javnim finansijama“, navode u saopštenju.
Upozoravaju i da su eksterni disbalansi alarmantni.
„Deficit tekućeg računa od 18% BDP u 2025. jasno ukazuje da ekonomija zavisi od uvoza i potrošnje, dok su produktivne investicije zapostavljene. Bez diversifikacije stranih direktnih investicija, ova politika vodi ka povećanoj ranjivosti koju naša ekonomija teško podnosi u vremenima krize“, ističu.
Inflacija, ukazuju, ponovo raste (4,6% u avgustu 2025), dok rast plata značajno nadmašuje rast produktivnosti. Time se, smatraju, direktno ugrožava konkurentnost i otvara prostor za spiralu cijena i zarada.
„Izlaz je jasan: konsolidacija budžeta, reforma državne uprave i penzionog sistema, racionalizacija zdravstvenih rashoda, jačanje fiskalnih institucija i diversifikacija investicija. Vlada, međutim, ignoriše upozorenja i nastavlja da vodi politiku kratkoročnih nemarnih populističkih rješenja“, navode iz Stege.
Ukoliko se, kažu, ovakav kurs ne promijeni odmah, Crna Gora neće ispuniti kriterijume za ulazak u eurozonu 2028. godine, izgubiće fiskalnu kredibilnost i povećati ionako visoke troškove zaduživanja.
„Umjesto obećane stabilnosti, građani će se suočiti sa rastućim dugom, višim porezima i smanjenom kupovnom moći. Imajući u vidu gore navedeno, Vlada Crne Gore pod hitno mora da pređe na reformski kurs i da zaustavi svjesno urušavanje crnogorske ekonomije“, zaključuju iz ekonomske redakcije Stege.
