Odbor za ekonomiju, finansije i budžet podržao je Prijedlog zakona o moratorijumu na kredite koji je predložio SDP.
Generalni sekretar Udruženja banaka Bratislav Pejaković smatra da bi uvođenje moratorijuma ugrozilo likvidnost i solventnost bankarskog sektora, što bi dovelo do urušavanja kompletne privrede.
„Banka je kao i svako drugo privredno društvo. Onoliko sredstava koliko se vrati u bankarske kanale, toliko sredstava može da se plasira. Likvidnost i solventnost banaka bi se ugrozila usvajanjem ovog moratorijuma. Dostupnost kredita, kako za privredu tako i za stanovništvo, bi bila smanjena. Oni koji bi se u normalnim okolnostima kvalifikovali za dobijanje kredita, u slučaju usvajanja moratorijuma izgubili bi mogućnost dobijanja kredita”, kaže Pejaković.
Pejaković prijedlog da se uvede moratorijum vidi kao političku odluku i populizam.
„Shvatam porive političara da se približe svojim glasačima, ali oni moraju imati ličnu odgovornost za ono što predlažu. Morate da znate kakvi će biti rezultati takve odluke. Da li je korist ili je šteta. Tvrdim da je u ovom slučaju samo šteta, i to po sve. Do sada se kroz bankarski sektor pomoglo svima onima kojima je trebalo da bude pomognuto.”
Kompletan rizik u kriznom periodu snosi bankarski sektor, što je otežavajuća okolnost po poslovanje banaka, ističe Pejaković.
„Kompletan rizik plasmana u kriznom periodu je na plećima banaka. Država je pomogla građane i privredu kroz olakšice za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenih, dok su banke preuzele rizik za sve plasmane. U prvom moratorijumu je upumpano preko 155 miliona eura u likvidnost sistema. Pad BDP-a je preko 15%, a pad potrošnje samo 3%. Komercijalne banke su održale potrošnju stanovništva i privrede.”
Ovaj moratorijum će pomoći onima koji nijesu mogli poslovati u realnim okolnostima, onima koji su gubili na tržištu ili nijesu mogli da vraćaju kredit ni 2017, ni 2018, ni 2019. godine, smatra Pejaković.
„Treba pomoći svakome, ako se može pomoći, ali bankarstvo je komercijalna usluga i to je privatni kapital. Moratorijumom se zadire u upravljačku strukturu i obesmišljava poslovanje banaka. Kada nekom zabranite da zarađuje na onome što je plasirao, i da pokreće postupke za naplatu tamo gdje su neredovne platiše, ako nekom remetite ono što je zakonski utemeljeno i što bi trebalo da bude siguran sistem koji je usaglašen sa međunarodnim standardima − čisto političkom odlukom −ostavljate ga bez prihoda na šest mjeseci i bez prava na ikakvu akciju. Loša je poruka koja se šalje postojećim investitorima i onima koji žele da dođu u Crnu Goru”, rekao je Pejaković, a na pitanje da li su banke dogovorile rast cijena usluga koje pružaju, Pejaković kaže:
„Ne postoji nikakav dogovor između banaka, već svaka banka samostalno, u skladu sa svojim poslovnim načelima i potrebama, donosi odluke o povećanju cijena svojih usluga. Dobro je što imamo dvanaest banaka u sistemu, pa klijenti mogu da biraju kod koga će vršiti usluge. Svaka banka ima drugačiju strategiju i drugi cilj na tržištu”.
Sličnog je mišljenja i portparol SDP-a Mirko Stanić.
„U Crnoj Gori je dvanaest komercijalnih banaka − ako i neka zatvori predstavništvo zbog moratorijuma i pođe iz Crne Gore, ostaće ih dovoljno. Smatram da ih ima mnogo u odnosu na broj stanovnika. Sve banke su bile u profitu proteklih godina, tako da ako neka banka pođe iz Crne Gore vjerujem da će na njeno mjesto doći neka druga. Ali ne vjerujem da će neko napustiti biznis koji mu u Crnoj Gori donosi profit od nekoliko desetina miliona eura godišnje.”
Ukoliko Skupština Crne gore izglasa moratorijum, to neće biti politička odluka, kaže Stanić.
„Ne postoje političke ili ekonomske odluke. Postoje samo odluke koje donosi Skupština Crne Gore u zakonskoj proceduri, koje se moraju odnositi na sve privredne kolektive u Crnoj Gori. To što je bankarski sektor protiv nekog zakona ne mora da znači da je taj zakon loš. Banke su protiv bilo čega što bi ugrozilo njihov profit, koji je bio 70 miliona eura u prošloj godini. Bankarski sektor je jedini bio rezistentan na pandemiju, a glavni razlog za to su ogromne kamate koje se naplaćuju u Crnoj Gori, koje su najveće u regiji. Razlika između pasivnih i aktivnih kamata u Crnoj Gori je deset do petnaest puta. To nema nigdje u Evropi. Brojne druge nadoknade, kao što je nadoknada za obradu kredita i znatne cijene usluga banaka, dovele su do velike profitabilnosti”, smatra Stanić.
Moratorijum, koji je uveden prošle godine na tri mjeseca, je iskoristilo preko 66 hiljada građana i pravnih lica, i to je pokazatelj da je potreban, ističe Stanić.
„Tada su građani plaćali kamatu na ugovorenu kamatu na sredstva, što je dovelo do toga da banke dodatno zarade nekoliko desetina miliona eura. Umjesto da građani i privreda dobiju predah u momentu krize, oni su završili sa većim ratama za kredit. Ne mogu da podržim argumentaciju banaka, jer kada su one bili u krizi 2008. i 2009. godine, država, to jest poreski obveznici Crne Gore su izdvojili sredstva za pomoć jednoj od komercijalnih banaka, a uz to po netržišnoj kamatnoj stopi od 1,25% . Očigledno je da neka ekonomska pravila, na koja se pozivaju predstavnici banaka, tada nijesu važila, nego su važila pravila podrške građana i države tom sektoru. Ne vidim da jedanas problem − kad je kompletna privreda u problemu, kada je 20 hiljada ljudi ostalo bez posla a nekoliko desetina hiljada građana ima smanjena primanja − da se njihove obaveze „zamrznu” na određeni period. Mi konstantno slušamo da je bankama teško, iako su ostvarile profit od 70 miliona eura. Šta treba da radi građanin koji je izgubio posao i ne može da vraća kredit. Nijedna banka nije došla u Crnu Goru zbog dobrobiti građana. Većina ih je u stranom vlasništvu i tu su da bi ostvarili veoma visoku stopu profita, jer su kamatne stope mnogo veće nego u zemljama iz kojih dolaze”, zaključuje Stanić.
