Ministarka za evropske integracije Gordana Đurović otkrila je u razgovoru za Portal Analitika da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Crne Gore i Evropske unije koji je stupio na snagu 1. maja, članom 8. predviđeno da se pridruživanje potpuno ostvari 1. maja 2014. godine.
- Ono što je posebno važno jeste da će se, shodno članu 8 potpisanog SSP-a, uključenje u Evropsku uniju će se odvijati postepeno i biće u potpunosti ostvareno u periodu od pet godina. Po tom članu, Crna Gora može po procjeni Evropske komisije biti spremna za članstvo za pet godina, odnosno da se pridruživanje potpuno ostvari - 1. maja 2014. godine - kazala je Đurović za Portal Analitika.
Proces ratifikacije crnogorskog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja je trajao nešto manje od dvije i po godine, što se – imajući u vidu komplikovane parlamentarne procedure - tumači kao uspjeh crnogorske spoljne politike.
- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je prije nekoliko dana objavljen u Službenom listu Evropske unije - L108, sa svim svojim odrednicama čime smo konačno postali sastavni dio međunarodnih ugovora odnosno primarnog zakonodavstva EU i dobili svoj pravni status kao država – pridruženi član, kaže Đurović.
Kriterijumi za članstvo izuzetno visoki : Upitana da li brza ratifikacija SSP-a znači da će Crna Gora brzo postati članica EU, Đurović kaže da su kriterijumi pridruživanja porasli do nivoa Lisabonskog sporazuma.
- Kriterijumi su visoko postavljeni, ali ako Crna Gora ispuni svoje obaveze u procesu pristupanja, ne vidim nikakav razlog da država, u okviru u kojem se nadamo, postane članica EU. Ni jedna država članica EU ne bi sporila ispunjavanje kriterijuma kao glavni i ključni osnov za članstvo. Iako je krajnja odluka politička, ona se ipak bazira na mjerljivim rezultatima ostvarenim u procesu svake države pojedinačno - rekla je Đurović.
Upitana koji će biti najveći izazov u daljem sprovođenu SSP-a Đurović kaže da je najvažnije da ispunjavamo kriterijume, a postepeno od toga da ostvarujemo i korist.
- Ukoliko u potpunosti ispunjavamo obaveze is SSP-a, svakako da nam se otvaraju mogućnosti za jaču ekonomsku saradnju, brže demokratske reforme, transparetniji način rada naših institucija, afirmaciju vladavine prava - za jednu opštu dobrobit koju jedna zemlja očekuje od procesa evropskih integracija, objašnjava Đurović.
Benifiti za privredu : Upitana kakve konkretne koristi SSP može proizvesti za crnogorsku privredu, Đurović je kazala da će se naše tržište za evropske kompanije otvoriti do 2013. godine, ističući da je jačanje konkuretnosti bitan izazov.
- Evropsko tržište je bescarinska zona za naše proizvode od 2000. godine. Naš ključni izazov za rast ekonomske saradnje je jačanje konkurentnosti, da bi naše kompanije mogle da plasiraju svoje proizvode na evropsko tržište, navodi Đurović, dodajući da je kalkulacija ekonomskih benifita vrlo – složen račun koji podrazumijeva širi broj pokazatelja.
- Sva dosadašnja iskustva pokazuju rast BDP-a u novim državama članicama pod uticajem ekonomskih efekata pristupanja i to godišnje dva odsto kao posljedica procesa evropske ekonomske integracije, tvrdi Đurović.
- Finansijski učinci su takođe važna komponenta procesa pristupanja jer države članice koje su manjeg nivoa razvijenosti, kao Crna Gora na primjer, mogu ostvariti više novca kroz strukturne fondove EU, programe zajednice i infrastrukturne projekte, navodi ministarka Đurović, uz napomenu da su stupile na snagu i odredbe sporatuma o kretanju radnika, osnivanju preduzeća pružanju usluga i slobodnog prometa kapitala i obavezno usklađivanje zakonodavstva.
Obaveza usklađivanja zakonodavstva: Đurović kaže da primjena SSP obavezno povlači obaveznost usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
- Usklađivanje zakonodavstva dobija obaveznost i određenu zakonsku normu. Za nas je prioritet potpuno usklađivanje trgovinskog i finansijskog dijela zakonodavstva, a postepeno i u oblasti pravde slobode i bezbjednosti dok se sve oblasti ne pokriju, navodi Đurović.
To je, međutim, samo dio obaveza koje se pojavljuju pred crnogorskim pravosuđem: potpisivanje SSP-a povlači i obaveznu saradnju naših sa sudovima Evropske unije.
- Potpuna saradnja ostvaruje se u oblasti pravde slobode i bezbjednosti što podrazumijeva saradnju naših sudova sa sudovima država članica. Potrebno je osnovati i agenciju za zaštitu ličnih podataka, intezivirati saradnju u oblasti pranja novca, granične policije i svih drugih aktivnosti kao što su sprečavanje trafikinga, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma i falsifikovanju novca, tvrdi Đurović.
Institucionalizacija saradnje sa EU : Đurović kaže da je neophodno institucionalizovati saradnju između naših resora i Evropske komisije.
- Do sada smo to radili za ekonomska i trgovinska pitanja, dijelom i za statistiku, sada to u potpunosti treba da ostvarimo i za bankarstvo, osiguranje, unutrašnju i eksternu reviziju, industrijsku politiku, podsticanje malih i srednjih preduzeća. Ima posebna odrednica o turizmu, ribarstvu, carinama i porezima, socijalnoj politici, obrazovanju, u oblasti kulture, audio - vizuelnih usluga , informacionog društva, elektronskih komunikacija,innformacionih komunikacija, energetike, životne sredine, saobraćaja, nauke i istraživanja, regionalnohg i lokalnog razvoja i saradnja u oblasti državne uprave.
- U svim tim politikama treba da inteziviramo našu saradnju, zaključila je za Portal Analitika ministraka Gordana Đurović.
Nenad Zečević
