Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Beogradu, dr Radoslav Stojanović, procjenjuje u razgovoru za Portal Analitika da je Beograd napravio grešku što se nije konsultovao sa Evropskom unijom prilikom pisanja rezolucije o Kosovu koja je predata Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Dr Stojanović, koji je bio šef pregovaračkog tima Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu prilikom tužba BiH za genocid, smatra da će - u slučaju odbijanja rezolucije u UN - državna pozicija Srbije biti dodatno pogoršana.
- Ako rezolucija bude odbijena u Genralnoj skupštini, onda se stvar pogoršava po Srbiju. Smatram da sada postoje šanse da ona bude odbijena zato što nije lako dobiti većinu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, ističe Stojanović.
ANALITIKA: Da li su ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i Vlada Srbije napravili grešku kada su sačinili rezoluciju mimo konsultacija sa zemljama Evropske unije?
STOJANOVIĆ: Svakako da su napravili grešku, pogotovo zbog toga što je EU pozvala na konsultacije oko pravljenja te rezolucije. Dakle: ne moraš da sastavljaš rezoluciju zajedno sa EU, ali treba da se konsultuješ sa EU o onome što hoćeš da pošalješ kao predlog rezolucije. Naravno, ako se u tome složiš sa Briselom - utoliko bolje; ako ništa ne činiš - onda si pogriješio u svakom slučaju.
ANALITIKA: Šta zvanični Beograd sada može da uradi da ispravi tu grešku?
STOJANOVIĆ: Ništa, po mom mišljenju sve je gotovo, nisam optimista u odnosu na rezoluciju Genaralne skupštine UN; sada se ništa ne može učiniti ni sa konsultacijama ni bez konsultacija sa EU. Teško je postići u Generalnoj skupštini UN onu većinu koja je potrebna da bi se usvojila jedna rezolucija. Međutim, čak i kada bi Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju, treba imati na umu da je ona politički akt koji ima pravnu snagu preporuke a ne obaveze za države.
ANALITIKA: Da li je, onda, srpska rezolucija napravljena prevashodno za unutrašnjo- političku upotrebu?
STOJANOVIĆ: To treba da kažu oni koji su to uradili. Ne bih mogao ništa da procenjujem, ali, ako izgube na glasanju za tu rezoluciju, onda je ona za unutrašnjo-političku upotrebu opet - propala stvar.
ANALITIKA: Poslije svega što se dogodilo, kakve su šanse Srbije za pregovore sa Kosovom?
STOJANOVIĆ: Mislim da Srbija treba da počne pregovore sa Kosovom o razgraničenju iako bi to značilo jedno implicite priznanje Kosova! Nisam protiv toga da se implicite priznanja Kosova. Protiv sam izričitog priznanja Kosova, jer to je onda priznanje, odnosno situacija da se sam odričeš svog dela teritorije; u tom slučaju si popljuvao sve što si do sada radio na tom planu, pa i pregovore sa Martijem Ahtisarijem. Ali, ako kažete: dajte da razgovaramo o razgraničenju dvije države, to je implicite priznanje da je Kosovo država i znači da hoćete da se razgarničete sa tom državom. Vi se sa Kosovom morate razgraničiti, bez obzira kako.
Prema tome, to su za mene jedini pregovori koji imaju nekakvog smisla i u tim pregovorima se može tražiti granica na reci Ibar i odobrenje da se na Sjever Kosova naseli dvjesta hiljada izbjeglica sa Kosova koji u Srbiji žive u užasnim uslovima.
ANALITIKA: Vi ste naveli ste da je Kosovo ušlo u sastav Srbije 1913. godine, zahvljajući odluci velikih sila i da ga je Srbija izgubila takodje odlukom velikih sila. Da li to znači da Srbija nije dobro sarađivala sa velikim silama?
STOJANOVIĆ: Naravno da nije saradjivala sa velikim silama, a nije sarađivala naročito sa onom kojom je trebalo da saradjuje već je ušla sa njom u konfrontaciju - to su Sjedinjene Američke Države. Ne možete vi da pregovarate sa velikim silama a da kod njih idete sa praznom torbom. Morate nešto da date tim velikm silama, da date ono šta one traže. Kod nas se pričalo da su Amerikanci podržavali Albance na Kosovu zato da bi dobili bazu na Kosovu. Zašto Srbija nije ponudila tu bazu Americi, šta bi to nas, valjada, povrijedilo!? Kod nas je njegovana jedna antiamerička ksenofobija koja je nasleđe komunizma i tako smo nastavili i tako smo izgubili.
Violeta Cvejić
