Riječ je o šestom paketu sankcija koju je Brisel uveo 20. marta, zbog kršenja ljudskih prava, pri čemu je na listu sankcionisanih dodato osam pojedinaca i jedna kompanija.
Sankcije EU odnosiće se sada na ukupno 204 pojedinca i 34 kompanije u Iranu, a posljednja odluka posebno se odnosi na članove pravosuđa, koji se smatraju odgovornim za izricanje smrtnih presuda na nepoštenim procesima i za torturu nad osuđenicima.
U saopštenju koje je izdao visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žosep Borelj potvrđuje se da su ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo uskladile s odlukom EU po pitanju sankcija protiv Irana.
S ovom odlukom uskladile su se i Sjeverna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina.
Takođe, odlukom EU uskladile su se i zemlje članice Evropskog ekonomskog prostora: Island, Lihtenštajn i Norveška.
"Ove zemlje će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Vijeća o sprovođenju. EU prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju Borelja.
Srbija se nije uskladila i s ranijim sankcijama EU protiv Irana, kada je 20. februara zamrznula imovinu i objavila viznu zabranu iranskom ministru obrazovanja Yousefu Nouriju i ministru kulture Mohammadu Mahdiju Esmaeiliju u sklopu petog paketa sankcija protiv Teherana.
Stopa usklađivanja Srbije s vanjskom politikom EU drastično je pala otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu, budući da zemlja nije uvela nijednu sankciju protiv Kremlja.
Srbija je zemlja kandidatkinja koja vodi i pristupne pregovore s EU. Od zemalja kandidatkinja očekuje se da progresivno usklade njihovu vanjsku s politikama EU.
