Narodna banka Srbije i nadležni pokušavaju da ublaže situaciju tvrdeći da smo i dalje srednje zadužena država sa učešćem duga u BDP od 74,1 odsto, odnosno šest odsto ispod granice koja nas odvaja od visoko zaduženih, kaže za "Novosti" ekonomista Mlađen Kovačević.
On ističe da je u poslednje dvije godine došlo do drastičnog pogoršanja spoljne zaduženosti, a sa uzimanjem kredita nastaviće se i u ovoj i u sledećoj godini, što nas može dovesti u dugoročno tešku dužničku krizu.
Kovačević ističe da najviše treba da brine ukupan dug iako iako Narodna banka Srbije insistira da privatno zaduženje, odnosno obaveze preduzeća prema inostranstvu, ne treba razmatrati.
"Mislim da ima i te kako razloga za zabrinutost. Jer, šta će biti, na primjer, ako jedan "Telekom" zapadne u probleme i ne bude u stanju da otplaćuje svoje rate kredita. Scenario je prost. Siti banka ili bilo koji drugi kreditor kod koga se ova kompanija zadužila može zauzvrat, zbog neplaćenih obaveza, da ovu našu nacionalnu kompaniju preuzme po minimalnoj cijeni", kaže Kovačević.
On objašnjava i da će sposobnost da vraćamo kredite najviše zavisiti od snage naše privrede koja jedino može da obezbedi devize. "Što se tiče države, ona će uvek naći način da reguliše svoje obaveze. Može da reprogramira dugove, da uzima nove kredite, što i čini već godinama. Na primjer, od Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svjetske banke, MMF...
Ali, i to ima cijenu. Pitanje je pod kojim uslovima, po kojim kamatama može da se zadužuje. Srbija samo po osnovu kamata duguje šest milijardi eura za period od četiri do pet godina. Oni koji zajme očigledno ne misle kako će te kredite da vraćaju", odlučan je Kovačević
