Pre nešto više od šest godina, 28. decembra 2019. – naravno da se ne sećate – predsednik Aleksandar Vučić pompezno je u Palati Srbija predstavio investicioni plan “Srbija 2025”, ambicioznu petoletku tešku četrnaest milijardi evra, ili – kako reče predsednik – “ceo jedan godišnji budžet”. Naoružan crvenim i plavim flomasterom, samouvereno je Vučić na srbolikom panou od pleksiglasa šarao veličanstvenu mrežu autoputeva i železničkih pruga, sve dok na kraju petoletke, išarana poput ikone svetog Vasilija Kandinskog, Srbija nije nadošla kao jedan od onih fantastičnih prizora utopijske budućnosti, sa sve vitkim soliterima, podvodnim gradovima, humanoidnim robotima i srećnim ljudima u letećim automobilima, kakve smo nekad razrogačenim dečijim očima gledali u Politikinom zabavniku.
Više od trećine budžeta za arkadijsku Srbiju 2025., celih pet milijardi evra, Vučić je tada namenio saobraćajnoj renesansi Srbije: preko stotinu kilometara Moravskog koridora, još toliko autoputa od Beograda do Zrenjanina, pa izazovna deonica Vožd Karađorđe od Lazarevca do Bora, pa milijardu i sedamsto miliona evra za mitski beogradski metro, i na kraju, kao šlag na torti, Osmeh Vojvodine – velika lepa okuka od Kikinde preko Bečeja i Vrbasa do Sombora, kao veliki smajlić na licu srećne Srbije.
A od ostatka para, nije beg cicija, “regionalno povezivanje, osnaživanje javnih preduzeća, održiva ekonomija, mir i stabilnost u regionu” i još trista čuda, od nacionalnog stadiona u Beogradu do kompleksa bazena u Vrnjačkoj Banji, pa za trećinu veće plate i penzije, i dabome, ono najvažnije, “borba za mlade” – celih pola milijarde evra da “mladi ljudi ostanu u Srbiji, da lakše steknu krov nad glavom, da ranije počnu da rade, da ranije dobijaju decu, da ne bismo gubili čitavu jednu generaciju”.
Šest godina prošlo je otada, prošla je evo i cela 2025., a veličanstvenog plana “Srbija 2025” niko se više i ne seća.
Moravski koridor? Iako je procenjena vrednost projekta od osamsto miliona evra u međuvremenu narasla dva i po puta, koridor još nije ni blizu završetka. Auto-put Beograd – Zrenjanin? Radovi su počeli tek pre godinu i par meseci, a za dovršetak prema najavama treba barem šest godina. Vožd Karađorđe? Odluku o formiranju Radne grupe za vođenje pregovora i ugovaranje realizacije izgradnje državnog puta Vožd Karađorđe Vlada je donela tek pre tri-četiri meseca! Podsećam, odluku o formiranju radne grupe. Za pregovore i ugovaranje. Realizacije izgradnje. Beogradski metro? Pravićemo se da nismo čuli pitanje. Osmeh Vojvodine? Još ni prva deonica nije blizu završetka, a umesto planiranih četiri stotine trideset miliona evra koštaće – barem zasada – dve milijarde.
“Regionalno povezivanje, osnaživanje javnih preduzeća, održiva ekonomija, mir i stabilnost u regionu”? Možda da, kao i onu zlatnu ribicu iz vica, ipak pitate za beogradski metro. Ili nacionalni stadion u Beogradu, koji se od početnih stotinu pedeset miliona nadebljao do gotovo milijardu, a tek je na prizemlju. Ili kompleks bazena u Vrnjačkoj Banji: u kompleksu su, da se podsetimo, trebali da završe oni čuveni bazeni od dva i po miliona evra kupljeni za Evropsko prvenstvo u vaterpolu 2016., ali do tamo nikad nisu stigli. Ali ne gubimo nadu: kad je ove godine u beogradskoj Areni opet organizovano Evropsko vaterpolsko prvenstvo, kupljeni su, razume se, novi bazeni.
Jedina realizovana tačka iz plana “Srbija 2025” ispale su tako plate i penzije, koje su od 2020. zaista narasle za celu trećinu. Istina, toliko je u tom periodu merila i inflacija, pa ispada da su plate i penzije – samo trenutak da izračunam – dakle realno iste. Ali molim lepo. Niko nije pominjao inflaciju.
A ona, kako se zove, “borba za mlade, da ne bismo gubili čitavu jednu generaciju”? Sve od predstavljanja plana “Srbija 2025” zemlju svake godine napusti pedesetak hiljada mladih: od onih koji ostanu čak devedeset odsto, “čitava jedna generacija”, želela bi da jednog dana zapali u inostranstvo, dok gotovo polovina njih to i namerava. Nakon čega me prosto strah i da pomislim šta bi bilo da Vučić nije uložio pola milijarde evra.
Ukratko, “Srbija 2025” prdnula u čabar. Od svih vitkih futurističkih tornjeva završen je tek onaj nesrećni Kurac na vodi, od humanoidnih robota bazično funkcioniše jedino Ana Brnabić, a srećne ljude u letećim automobilima Srbi razrogačenih očiju mogu da vide još samo u TikTok storijima Željka Mitrovića.
Pa ipak, eto, naprednu utopijsku Srbiju skiciranu Vučićevim flomasterima niko ne pominje. Raspitao sam se stoga malo šta se desilo, gde se dede futuristička crveno-plava “Srbija 2025”, a u Vladi mi odgovorili: kakva “Srbija 2025”, to vam više ne vredi, sad je “Srbija 2027”. Kakva “Srbija 2027”?, pitao naivan ja, a u Vladi se od srca nasmejaše. “Srbija 2027”, objasnili su mi tada, “Skok u budućnost.” I stvarno, pogledam bolje, kad ono Srbija skočila u budućnost, i umesto u 2025. doskočila u 2027.
Šta je bilo? Pre dve godine, 20. januara 2024., dok se približavao rok za svođenje računa “Srbije 2025” – a Taško Načić kao konobar iz “Radovana III” spreman u ćošku čekao da naplati ko je šta imao – predsednik Aleksandar Vučić iznenada je pred novinarima u Palati Srbija pompezno predstavio svoj najnoviji novi investicioni plan, “Srbija EXPO 2027 – Skok u budućnost”, ambiciozni program težak skoro osamnaest milijardi evra, ili – kako reče – “ceo jedan godišnji budžet”.
Kao da “Srbije 2025” nikad nije bilo, samouvereno je Vučić opisivao sada arkadijsku “Srbiju 2027” izgrađenu oko svetske izložbe EXPO, sa devedeset tri milijarde evra bruto domaćeg proizvoda, prosečnom platom od hiljadu i po evra, još pet stotina kilometara autoputeva, novim porodilištima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, čak tri beogradske operske hale i još trista tri čuda, uključujući kampus BIO4 u Kumodražu, savremeni centar za veštačku inteligenciju i informacione tehnologije, te trideset miliona evra vredan prvi domaći superkompjuter. Kakav kompjuter?, “superkompjuter”, objasnila je humanoidna premijerka Ana Brnabić, “koji će biti dat na besplatno korišćenje mladima i nuditi rešenja za primenu veštačke inteligencije”.
Cele dve godine prošla su otada, jedanaest meseci ostalo je do “Srbije 2027” i roka za “Doskok u budućnost” – Taško Načić već je tamo u ćošku bio vidno nervozan – pa sam krenuo u Vladu Srbije da se raspitam dokle se stiglo sa Expom, autoputevima, porodilištima, operskim halama, superkompjuterom, kampusom u Kumodražu, veštačkom inteligencijom i srećnim Srbima u letećim automobilima. A u Vladi kažu: kakva “Srbija 2027”, kakav “Skok u budućnost”, to vam više ne vredi, sad je “Srbija 2035”.
Šta je bilo? “Srbiju 2027 – Skok u budućnost”, kako sam razumeo, Vučiću su pre dve godine uvalili Kinezi, ali starom liscu odmah je bilo sumnjivo – kakva je to petoletka od tri leta? – pa mu je superkompjuter u Kumodražu objasnio da je to u stvari rashodovani jedan stari kineski trogodišnji plan, “Kina 1961 – Veliki skok napred”, koji je još 1958. pompezno predstavio Mao Ce-tung, i koji je završio sa pedeset miliona mrtvih od gladi. Kako Srbija toliko živih nema taman da se sva ubije, predsednik Aleksandar Vučić mudro je presekao i pre nekoliko dana iznenada najavio novi veličanstveni plan – “Srbija 2035”.
Kao da nikad nije bilo “Srbije 2025”, kao da nikad nije bilo “Srbije 2027”, kao da nikad nije bilo Srbije uopšte, samouvereno je tako Vučić za 20. marta zakazao veliki miting u Beogradu, na kojemu će pompezno predstaviti najnoviji novi novcijati program – “Srbija 2035”. “Da pokažemo ljudima koliko ih poštujemo i volimo, šta je to što smo uradili”, ekskluzivno je na TikToku najavio Vučić, “da položimo račune i izveštaje, i predstavimo šta ćemo da uradimo”.
“Srbija 2035”! Konačno sam tako, glup kao Vulin, shvatio: da ne bi morao da “pokaže ljudima šta smo uradili” i položi Tašku “račune i izveštaje”, Vučić je jednostavno godinu dana pre isteka plana “Srbija 2025” predstavio plan “Srbija 2027”, pa onda jednako jednostavno godinu dana pre isteka plana “Srbija 2027” – taman kad je Taško počeo da zbraja račune i izveštaje – predstavio plan “Srbija 2035”. I tako do kraja srpskog sveta i veka, uvek i zauvek u nekom trogodišnjem, petogodišnjem ili desetogodišnjem zatvoru. Izvinjavam se, planu: godinu dana pre roka, negde u januaru 2034., večni i zauvečni Vučić pompezno će tako predstaviti i ambiciozni plan “Srbija 2040”, sa sve vitkim soliterima, podvodnim gradovima, humanoidnim robotima i srećnim ljudima u letećim automobilima, kakve su Srbi nekad razrogačenih dečijih očiju gledali u Palati Srbija.
Sve dok u januaru 2039. doživotni premijersednik na velikom svesrpskom mitingu pod nacionalnom šljivom ne pozove novinare u kafanu, na predstavljanje investicionog plana “Srbija 2050”.
A tamo ih sačeka nervozni Taško: “Koga ste pitali da sastavljate stolove i preturate inventar?”
