Istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji za novinare Misije OEBS-a u Crnoj Gori i Sindikata medija (SMCG) je pokazalo da 0,4 odsto zaposlenih ima platu manju od 450 EUR, 7,3 odsto od 450 do 600 EUR, 29,1 odsto ima zaradu od 601 do 800 EUR, a 36,8 odsto od 801 do hiljadu EUR.
Prema istraživanju, 16,9 odsto zaposlenih ima platu od 1.001 do 1,2 hiljade EUR, 4,6 odsto od 1.201 do 1,5 hiljada, 1,9 odsto zaposlenih ima platu veću od 1,5 hiljada, a 3,1 odsto ispitanika nije željelo da odgovori.
Istraživač iz DeFacto Consultancy, Slaven Živković, rekao je da većina novinara, skoro 80 odsti, ima stalni radni odnos.
“Većina novinara imala je povećanje plate u protekloj godini – 58,7 odsto u javnim i 55,3 odsto u privatnim medijima, dok smanjena gotovo da nema“, naveo je Živković.
On je kazao da je većina novinara, 75,9 odsto, navela da im poslodavac uredno uplaćuje doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje.
„Većina zaposlenih u javnim medijima (87,4 odsto) kaže da ima zvanične pravilnike i opsi poslova, dok je u privatnim medijima taj procenat nešto niži (76,6 odsto)“, dodao je Živković.
On je kazao da većina novinara radi u okviru standardnog osmočasovnog radnog dana.
“Najveći procenat ispitanika, 56,7 odsto, navodi da radi dnevno od šest do osam sati. Međutim, 28 odsto ispitanika izjavljuje da u prosjeku radi od osam do deset sati dnevno, a 3,4 odsto više od deset sati”, naveo je Živković.
Kako je saopšteno, prekovremeni rad izraženiji je u privatnim medijima - 35 odsto novinara radi nekoliko puta sedmično ili skoro svaki dan, dok je u javnim medijima takva intenzivnost rjeđa – 28 odsto.
Prema podacima istraživanja, gotovo polovina novinara u oba sektora ima potpunu kompenzaciju za prekovremeni rad – 42,5 odsto javni, a 43,6 odsto privatni.
Istraživanje je pokazalo da je najvažniji prioritet novinara povećanje i stabilizacija plata (62,1 odsto), dok se druga po važnosti promjena odnosi na bolju zaštitu od političkih i komercijalnih pritisaka (9,2 odsto).
Prema istraživanju, većina novinara, 91 odsto, osjeća se veoma ili uglavnom bezbjedno na radnom mjestu, a manji udio, sedam odsto, kaže da se osjeća uglavnom ili veoma nebezbjedno.
Kada su u pitanju najčešći oblici prijetnji i uznemiravanja, 34,5 odsto ispitanika je navelo da je doživjelo verbalne prijetnje, a 23,6 odsto onlajn uznemiravanje.
Istraživanje je pokazalo da većina novinara nije imala ovakva iskustva, ali da nesigurnost u odgovorima sugeriše da granice između kritike, pritiska i uznemiravanja nijesu uvijek jasne.
Prema istraživanju, 42,7 odsto novinara nikada nije doživjelo pritiske da mijenjaju sadržaj. Među onima koji jesu, najčešći izvori pritiska su urednici (15,5 odsto) i politički akteri (12,7 odsto), zatim oglašivači/komercijalni klijenti (5,5 odsto) i vlasnici medija (3,6 odsto).
“Više od polovine ispitanika, 53,3 odsto, procjenjuje svoj nivo stresa kao visok ili veoma visok, dok dodatnih 33,3 odsto navodi umjeren nivo stresa”, pokazalo je istraživanje.
U pogledu sagorijevanja (burnout), nalazi ukazuju da većina ispitanika u određenoj mjeri doživljava emocionalnu iscrpljenost. Prema istraživanju, ukupno 69 odsto zaposlenih navodi da burnout osjeća često.
Veliki broj učesnika fokus grupa navodi kako je njihova profesionalna dostupnost gotovo stalna, uključujući period van radnog vremena, vikende i praznike.
Podaci o mobingu pokazuju da većina ispitanika (60,2 odsto) nije imala takvo iskustvo, ali zabrinjava činjenica da više od petine (22,6 odsto) navodi da jeste.
1Mobing je prisutan u svim starosnim grupama, pri čemu je najizraženiji među ispitanicima starosti 35–54 godine (29,9 odsto), dok ga u najmlađoj grupi (18–34) prijavljuje 10,3 odsto, uz visok udio onih koji nijesu sigurni da li su bili žrtve (27,6 odsto). U najstarijoj grupi (55+) mobing navodi četvrtina ispitanika.
Podaci pokazuju da većina medijskih radnika (68,6 odsto) smatra da sindikati i profesionalna udruženja u potpunosti ili djelimično štite prava novinara i radne uslove.
Prema podacima istraživanja, većina novinara (60,5 odsto) smatra da pol ne utiče na profesionalne mogućnosti ili tretman, dok 19,2 odsto vidi uticaj - 9,2 odsto pozitivno, a deset odsto negativno, dok čak petina ispitanika (20,3 odsto) nije sigurna u odgovor.
Kada je riječ o preprekama za ulazak mladih u profesiju, ispitanici najčešće navode politički i urednički pritisak koji ograničava novinarsku slobodu (92,3 odsto), dok značajne prepreke predstavljaju niske početne plate (60,2 odsto), nesigurnost zaposlenja i nedostatak stalnih ugovora (53,9 odsto), kao i ograničene mogućnosti za napredovanje (51,6 odsto). Manje zastupljeni faktori uključuju neplaćene prakse i eksploataciju mladih (32,4 odsto), kao i koncentraciju prilika u glavnom gradu ili urbanim centrima (3,1 odsto).
Istraživanje pokazuje da većina novinara digitalne vještine stiče samostalno ili neformalno (85,4 odsto), pri čemu se veliki dio ispitanika osjeća samouvjereno u korišćenju digitalnih alata (78,9 odsto) i sposobno da obavlja složenije digitalne zadatke (76,6 odsto). Međutim, formalna institucionalna podrška je ograničena, jer samo polovina ispitanika smatra da ima dovoljno prilika za obuke.
Prema istraživanju, 51 odsto ispitanika smatra da digitalni mediji donose veću fleksibilnost rada, dok značajan dio (41 odsto) istovremeno navodi da je digitalizacija povećala radni teret, što većina povezuje sa dodatnim obimom posla i većim zahtjevima.
Živković je rekao da je istraživanje sprovedeno kombinovanim metodološkim pristupom.
Kako je pojasnio, strukturisana anketa sprovedena je od 15. oktobra do 19. novembra, anketirali su 261 ispitanika iz 61 medija, a urađene su i četiri fokus grupe sa 29 učesnika, koje su obuhvatile i javne i privatne medije.
Zamjenik šefa Misije OEBS-a u Crnoj Gori Đovani Gabasi kazao je da je ovaj dan prilika da se prepozna ključna ulogu novinara u demokratskim društvima, u pozivanju nosilaca vlasti na odgovornost, ali i da se istaknu stalni izazovi sa kojima se novinari suočavaju, kao što su prijetnje i zastrašivanje, zahtjevni uslovi rada.
On je rekao da naročito treba istaći nekažnjivost za napade na medijske profesiinalce, što uključuje i ubistvo Duška Jovanovića.
“Misija i Sindikat zajednički sprovode aktivnosti usmjerene na unapređenje bezbjednosti novinara, što uključuje i psihološku podršku, sa posebnom pažnjom na bezbjednost novinarki, i onih koji istražuju organizovani kriminal i koprupciju”, naveo je Gabasi.
Kako je rekao, jedan od njihovih zajedničkih akivnosti je istraživanje koje su danas predstavili.
Gabasi je dodao da je početna studija sprovedena 2014. godine, a od te godine globalno medijsko okruženje je nastavilo da se mijenja, pod uticajem novih tehnologija, globalnih trendova i novih izazova.
“Brzi razvoj digitalnog novinarstva, promjene u navikama publike, kao i uvođenje vještačke inteligencije, postali su stvarnost u Crnoj Gori”, kazao je Gabasi.
On je naglasio da je, na osnovu kvalitativnih i kvantitativnih podataka novog izvještaja, jasno da se novinari i medijski profesionalnci i dalje suočavaju sa različitim stepenom nepovoljnih uslova, uključujući izazove povezane sa radnim pravima, niskim primanjima, rodnom neravnopravnošću, kao i bezbjednošću i sigurnošću.
Gabasi je kazao da je novinarstvo teška profesija, što podaci snažno potvrđuju.
“Više od polovine ispitanika navodi visok nivo stresa povezanog sa poslom, dok 69 odsto prepoznaje sagorijevanje ili emocionalnu iscrpljenost kao čestu pojavu. Mnogi učesnici fokus grupa takođe su naveli da se od njih očekuje da budu dostupni i van redovnog radnog vremena, uključujući vikende i praznike”, rekao je Gabasi.
Prema njegovim riječima, nalazi koji se odnose na mlade novinare takođe su zabrinjavajući.
“Više od devet od deset ispitanika vidi politički ili urednički pritisak kao ključni faktor koji odvraća mlade od ulaska u novinarstvo, dok šest od deset navodi niske početne zarade kao veliku prepreku”, naveo je Gabasi.
Predsjednik SMCG Radomir Kračković kazao je da Sindikat posljednjih godina registruje blago poboljšanje ekonomskog statusa u dijelu medija, ali da smatraju da to nije dovoljno.
Kako je rekao, zarade, radni uslovi i kapaciteti redakcija ne omogućavaju dostojanstvo profesije.
„U isto vrijeme, izmjenama zakona i drugih propisa, dakle legislative, na čemu najviše insistira SMCG, značajno se povećavaju izdvajanja iz državnog budžeta ne samo u javnim medijskim servisima, nego i privatnim medijima i smatramo da se to mora preslikati na položaj zaposlenih u svim medijima“, naveo je Kračković.
On je poručio da se taj položaj mora drastično poboljšati i da podaci o poslovanju medija pokazuju da ima novca i prostora za to.
„U Crnoj Gori, prema našim podacima, radi čak 230 medija i svi funkcionišu. Dešava se da se neke godine poneki i ugase, ali osnivaju se novi, što pokazuje da tržište postoji i pored svih velikih izazova koje nosi savremeno doba, kao što su digitalizacija, novi trendovi u novinarstvu, po mom mišljenju negativan uticaj društvenih mrežama na novinarstvo, ali i činjenice da su štampani mediji u opasnosti da nestanu“, kazao je Kračković.
On je istakao da, tim prije, smatra da se mora raditi na tome da zaposleni u medijima - oni koji proizvode medijski sadržaj, budu bolje plaćeni, imaju bolje uslove rada i na taj način budu motivisani da se bore ne samo za opstanak, nego za napredak profesije.
„Ovo je sve veoma važno i zbog toga što se mi u SMCG već godinama sočavamo sa slabim socijalnim dijalogom, koji je osnovni instrument za poboljšanje položaja zaposlenih u medijima“, istakao je Kračković.
On je kazao da su rijetki mediji u Crnoj Gori koji imaju kolektivne ugovore.
„Naši višegodišnji pregovori sa poslodavcima o granskom kolektivnom ugovoru i dalje ne daju rezultate i naš zadatak u narednom periodu ostaje da pokušamo da ubijedimo vlasnike medija da potpišemo granski kolektivni ugovor, čime bismo poboljšali položaj svih zaposlenih u medijima u Crnoj Gori“, naglasio je Kračković.
On je naveo da su podaci iz ovog istraživanja jasan pokazatelj da je to neophodno i da se više to ne smije odlagati, jer "svako dalje čekanje ne znači samo urušavanje položaja novinara i medijskih radnika, nego i samih medija".
