Zakonom je regulisano da bi referendum provodila posebna komisija, a ne Republička izborna komisija ili opštinske izborne komisije. Donošenje zakona o referendumu podržalo je 46 poslanika vladajuće većine, 16 poslanika opozicionih stranaka je glasalo protiv, dok se šest poslanika suzdržalo od glasanja. Raspravi i glasanju o zakonu nisu prisustvovali poslanici bošnjačkih političkih partija, koji su ga ocijenili antidejtonskim i antiustavnim.
Prema amandmanima SNSD-a prijedlog za raspisivanje referenduma može podnijeti predsednik RS, Vlada, najmanje 30 poslanika ili najmanje tri hiljade birača, a amandmanski je definisano i pravo učešća na referendumu građanima koji žive u distriktu Brčko, a koji se izjašnjavaju kao državljani RS.
Poslanička većina nije prihvatila amandmane Srpske demokratske stranke (SDS), koja je tražila da rezultati referenduma budu obavezujući za organe vlasti u RS, te da se građani RS na referendumu mogu izjasniti o ustavnim promjenama i pristupanju NATO savezu. Opozicija u RS ocijenila je da je vladajuća struktura u RS donošenje zakona o referendumu iskoristila kao marketinški trik u izbornoj godini, poručujući da je sasvim jasno da nikakvog referenduma u RS neće biti.
Premijer RS Milorad Dodik izjavio je da usvajanje zakona o referendumu nije prvi korak ka secesiji ovog entiteta, da je predloženi zakon odraz ustavnog prava RS da uređuje tu oblast, a pri tom nije suprotan Dejtonskom mirovnom sporazumu.
