Raičević i Šćepanović izabrani su za članova TS iz reda uglednih pravnika koji nijesu advokati, na predlog skupštinskog Odbora za politički sistem, pravosuđe iz uprave, dok je Radulović izabrana za članicu Savjeta iz reda advokata, na predlog Advokatske komore.
Radulović je dobila podršku 46, a Raičević 47 poslanika, dok je za Šćepanovića glasalo 30 poslanika, a 17 bilo uzdražno.
Predsjednik Odbora za politički sistem, pravosuđe iz uprave Vladislav Bojović kazao je da je to skupštinsko tijelo 20. maja raspisalo javni poziv za izbor dva člana TS iz reda uglednih pravnika koji nijesu advokati i javni poziv za izbor člana Savjeta iz reda uglednih pravnika predstavnika nevladinih organizacija (NVO).
On je podsjetio da su se na javni poziv za za izbor dva člana TS iz reda uglednih pravnika koji nijesu advokati prijavila dva kandidata - Raičević i Šćepanović, dok na javni poziv za predstavnika NVO nije pristigla nijedna prijava.
„Nakon saslušanja kandidata, Odbor je na sjednici 15. oktobra jednoglavsno utvrdio predlog za izbor dva člana TS iz reda uglednih pravnika koji nijesu advokati i uputio ga Skupštini“, rekao je Bojović.
On je istakao da je Odbor, nakon što mu je Advokatska komora podnijela predlog za izbor Radulović za članicu TS iz reda advokata, obavio saslušanje i proslijedio predlog Skupštini na izjašenjenje.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Abaz Dizdarević rekao je da je da je jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji (EU) i zatvaranje poglavlja i popunjavanje pravosudnih kapaciteta, pa time i TS.
„S obzirom na potencijalne najave da bi do kraja godine trebalo da zatvorimo pet do sedam poglavlja, bez dogovorenih međuvladinih konferencija, ulazimo u ozbiljan rizik da proces neće biti završen u odnosu na očekivanja javnosti“, kazao je Dizdarević.
Kako je naveo, postoji manjak interesovanja, na šta ukazuje mali broj prijavljenih kandidata na javni poziv.
„Na javni poziv Odbora prijavila su se samo dva kadnidata, Šćepanović i Raičević, što su neke organizacije iz civilnog sektora protumačile kao mogući pokazatelj nedovoljnog povjerenja stručne javnosti u politički i institucionalni ambijent u kojem se izbor sprovodi“, istakao je Dizdarević.
On je naglasio da bi trebalo uporediti broj prijavljenih kandidata godinama unazad i kako se došli do toga da se za dvije upražnjene pozicije javljaju samo dva kandidata.
„Smatramo da je nezainteresovanost odnosno neprijavljivanje kandidata direktna posljedica profanisanja pravne struke. Treba pojasniti da li parlament ima ulogu u diskreditaciji prijavljenih kandidata, što može uticati na slab odziv na javnim oglasima“, dodao je Dizdarević.
On je istakao da je ponovo došlo do isključivanja opozicionih subjekata, odsustva komunikacije i zanemarivanja mišljenja velikog dijela crnogorske javnosti.
„Postupajući na ovaj način, delegitimišu se ustavni principi da se odluke donose u komunikaciji između pozicije i opozicije, a tome služi stavka o dvotrećinskoj većini prilikom odlučivanja o članovima TS i Ustavnog suda. Takva komunikacija je nažalost izostala, zbog toga naš stav ćemo iznijeti prilikom samog glasanja“, istakao je Dizdarević.
Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević rekao je da se, poslije neprihvatanja izvještaja o radu tužilaštva, nameće logično pitanje da li Crna Gora više ima vrhovnog državnog tužioca (VDT).
„Formalno-pravno imamo, suštinski nemamo. Da je ovo iole demokratska procedura i da se rukovodimo evropskim standardima, o kojima svi pričamo, mi bi danas razgovarali o izboru VDT-a, a ne o dopuni TS-a sa tri člana“, kazao je Knežević.
On je ocijenio da je neophodno da što prije dođe do promjene Zakona o državnom tužilaštvu, kako bi se jasno odredile i definisale nadležnosti VDT-a i glavnog specijalnog tužioca, ali i sastav TS-a.
Knežević je naveo da je TS u ovom trenutku koncipiran tako da tužioci uvijek imaju većinu i da se radi o jednoj vrsti „tužilačke omerte“, gdje kolege štite kolege i niko ne snosi odgovornost.
„Ovakvo Vrhovno državno tužilaštvo nikom nije potrebno, zato što se VDT Milorad Marković okružio Lidijom Vukčević, Tanjom Božović, Lepom Medenicom i svim tužiocima iz vremena Milivoja Katnića koji su barjačili pod stegom DPS-a, navodno braneći državu, a sve vrijeme se obračunavajući sa nama“, dodao je Knežević.
On je naglasio da je, po Ustavu i zakonu, čovjek sa najvećim nadležnostima i ovlašćenima upravo VDT.
Knežević smatra da Marković, od dana kada nije prošao njegov izvještaj, više nije VDT i da treba da izaberu novog VDT-a.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES) Darko Dragović rekao je da se danas čulo da je tužilaštvo u ponoru ili blizu ponora, navodeći da takav odnos prema bilo kojoj organizaciji koja treba da ima nezavisnost i stabilnost nikada neće biti politički kredo PES-a.
„Borba za pravdu i pravednije društvo iziskuje jake i nezavisne institucije, posebno nam treba jako i nezavisno tužilaštvo“, naveo je Dragović.
On je naglasio da je TS trenutno krnja organizacija, jer im fale članovi iz reda uglednih pravnika i predstavnik Advokatske komore.
„Treba nam jak TS jer je on bastion zaštite tužilačke organizacije. Osim što je bastion zaštite tužilačke organizacije, TS prvi treba da detektuje i otkloni sve anomalije u tužilačkom sistemu, a ima ih, jer da ih nema godišnji izvještaj za prošlu godinu bi Skupština usvojila. To je još jedan od razloga zašto nam treba TS u punom kapacitetu“, istakao je Dragović.
Dragović je naveo da kandidati za TS nemaju nikakvu mrlju u profesionalnoj karijeri, kao ni političku prošlost.
„To je jedan od pokazatelja da ne biramo politički podobne, nego stručne i sposobne“, dodao je Dragović.
Poslanik Socijaldemokrata Nikola Zirojević rekao je, govoreći o radu VDT-a, da Marković više nema legitimitet, jer je uspio da „prepolovi podršku koju je dobio prije godinu i po ili dvije u parlamentu“.
On je kazao da je veoma zabrinjavajuće to što za tri mjesta u TS imaju samo tri kandidata.
„To govori u prilog tome da ljudi iz struke ne žele da se bave tim poslovima i da ti poslovi nijesu popularni. Imamo situaciju i sa tužilaštvom i sudovima da konstatno imamo manjak ljudi., što će reći da te profesije u Crnoj Gori uopšte nijesu popularne i da mladi pravnici ne žele da se bave ovim poslovima“, rekao je Zirojević.
Kako je naveo, vrlo problematično je što je, kod izbora članova TS-a, opozicija po ko zna koji put potpuno isključena iz tog procesa.
Zirojević je rekao da je jedan od kandidata 16 godina studirao.
„Treba danas da ga izaberemo iz reda uglednih pravnika - kakav je to ugledni pravnik koji je 16 godina studirao“, istakao je Zirojević.
Poslanica Demokrata Anđela Vojinović kazala je da je za nepune dvije godine tužilaštvo prekinulo monopol straha i da Crna Gora više nije država koja se sklanja i strahuje pred kriminalom, već koja će mu stati na kraj.
„Možemo imati policiju koja radi, Specijalno državno tužilaštvo koje proizvodi rezultate i međunarodnu saradnju na najvišem nivou, ali ako u TS ne sjede ljudi koji znaju da nezavisnost nije dekor nego kičma sistema, onda svi rezultati tužilaštva mogu da se uruše jednim pogrešnim izborom“, rekla je Vojinović.
Ona je istakla da je pitanje da li se želi TS koji će biti brana između kriminala i institucija, ili Savjet koji će, kao u vrijeme bivšeg režima, biti poligom za zaštitu privilegovanih.
Poslanik DPS-a Andrija Nikolić rekao je da je u Crnoj Gori, umjesto demokratije, partitokratija uzrok „rđavog“ stanja u institucijama i da zato danas nijesu popunjeni Ustavni sud i TS.
„U tim institucijama imamo blokadu koja traje skoro godinu. Zato što parlamentarna većina ili najveći dio te većine, politiku i ono što treba ozbiljan rad državnih institucija svode na partijski plijen, odnosno na to ko će u kojoj instituciji ostvariti veće pristvo partijskih kvota“, rekao je Nikolić.
Poslanica Posebnog kluba Radikna Ćinćur kazala je da je veliki izazov birati ugledne pravnike u crnogorskom pravnom sistemu.
„Ovaj pojam se koristi kod izbora članova TS-a, Sudskog savjeta, sudija Ustavnog suda. Po definiciji to je profesionalac koji baštini kvalitet, iskustvo i reputaciju osobe iz pravne struke, to mogu biti univerzitetski profesori, sudije, tužioci, advokati, ljudi sa dugim iskustvom i profesionalnim integritetom“, rekla je Ćinćur.
