Koncertmajstor Londonskog simfonijskog orkestra (LSO) i gostujući profesor na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu, Roman Simović, pod upravom maestra Mladena Tarbuka, interpretiratirao je solističku dionicu u "Koncertu za violinu i orkestar u D-duru", Petra Iljiča Čajkovskog.
U prepunoj sali MCCG, oduševljena publika je dva puta Simovića vratila na bis. Veliki aplauz i sakndiranje ispratilo je i završetak drugog dijela koncertne večeri – izvođenje zahtijevnog orkestarskog dijela "Simfonijski plesovi" Sergeja Rahmanjinova.
Simović je kazao da su koncertu prisustvovali ljudi koje dugo poznaje i njegova porodica i da su utisci sjajni.
„Uživam na sceni i drago mi je da sam mogao da podijelim muziku sa tako toplom publikom, koja je na kraju ustala. Puno mi je srce“, rekao Simović.
Ocijenio je da je CSO puno napredovao.
„Mislim da se radi jako dobro i da je puno stvari modernizovano u samom orkestru. Mnogo su bolji uslovi za rad. Ovaj grad zaslužuje i veću salu, tako da se nadam da ovo nije poslednja sala koja će da se izgradi u Podgorici. Ovaj grad to zaslužuje. Moraće nekad nešto da se desi da političari ukapiraju šta su prave stvari, da počnu da dolaze na koncerte. Volio bih da vidim političare na koncertima klasične muzike“, kazao je Simović.
Prema njegovim riječima, novo rukovodstvo je uradilo puno dobrih stvari, ocijenjujući da je ovo tek početak.
„Ako dobiju pravu podršku od države, mislim da mogu da naprave fenomenalnu sezonu. Orkestar onda samo napreduje ako se konstatno svira. Korona nas je sve zaustavila, to je činjenica. Sve se stišalo i čini mi se da se vraćamo na ono staro. U Evropi su već pune sale“, naveo je Simović.
Istakao je da mu je kod orkestra najvažnija energija.
„Ne tražim nikakvo savršenstvo, jer to ne postoji u ovoj umjetnosti. Uvijek može bolje i uvijek postoji prostor da bude bolje. To je jedan trenutak. Volim da rizikujem i da prenesem dobru energiju publici i mislim da je toga bilo na ovom koncertu“, rekao je Simović.
Drugi bis, na kojem je svirao sa bratom Markom Simovićem, koncertmajstorom na koncertu, za solistu je predstavljao poseban osjećaj.
„On je jedan fenomenalan umjetnik. Drago mi je da je ponovo počeo da dolazi u orkestar, kao gostujući koncertmajstor. Jako smo bliski i tokom bisa smo na sceni imali dva minuta za našu dušu i podijelili to sa publikom. Jako dobro svira tako da se nadam da ćemo da sviramo zajedno češće“, rekao je Simović.
Govoreći o njegovom angažmanu u Londonskom simfonijskom orkestru, Simović je istakao da je jako puno radio i da je trenutno smanjio količinu posla.
„Jako sam privilegovan da to mogu da uradim i da se bavim stvarima koje volim. Mislim da sam našao pravi balans u tome i želim da to tako ostane. Koliko će to da traje ne znam, jer njima treba neko ko je non stop tu i gine za njih. Ja sam to radio 13 godina i moram sad da se povučem i radim ono što meni prija“, naveo je Simović.
Maestro Mladen Tarbuk rekao je da je tokom koncerta imao divan osjećaj i da su mu utisci divni.
„Mi dirigenti kažemo da na leđima osjećamo publiku. Bilo je napeto bio mi je užitak provesti publiku kroz svih 37 minuta Rahmanjinova, koji je jedna mala životna priča samog kompozitora. Bio je pravi užitak pratiti i Romana Simovića. Način kako on svira opušteno, razigrano, ali traži od onih koji ga prate maksimalnu koncentraciju zbog načina na koji svira. Zbilja je bilo jako izazovno i nadam se da smo odgovorili izazovu koji nam je postavio“, kazao je Tarbuk.
Vođa sekcije viola CSO Uroš Lapčević istakao je da mu je izuzetna čast što dijelio scenu sa jednim od najboljih violinista današnjice.
„Romanov senzibilitet, energija i umijeće je podiglo i izvođaštvo samog ansambla na još veći nivo. Nadam se da će u budućnosti biti prilike i da održi neku vrstu radionice sa CSO, jer je njegovo iskustvo i znanje kao koncertmajstora LSO nemjerljivo“, istakao je Lapčević.
Kontrabasista CSO Zoran Zakrašek kazao je da je poseban osjećaj bilo svirati koncert sa Romanom Simovićem, za kojeg kaže da je vanserijski umjetnik.
„Ono što smatram da je njegov najveći kvalitet je njegova energija, kojom podiže sebe, ljude koji ga okružuju, kompletan ansambl na viši nivo. Posebna vrsta odgovornosti je bilo svirati sa njim. Romana poznajem 30 godina i svaki put od njega dobijemo nešto, nevjerovatanfeedbackkoji se dešava na probama i tokom koncerta“, rekao je Zakrajšek.
