Ne znam što se događa sa svetosavcima u zadnje vrijeme. Počeli su da zapišavaju gdje stignu. Da li je to od upale bešike ili prostate koje dobiše kad je ono „osvježilo“, a oni se razbaškarili, ili se radi o kucaniji i zapišavanju teritorija između brojnih koalicija u pobjedničkoj većini.
Stvar je došla u žižu kad je neka budaletina zapišala spomenik Ljubu Čupiću. Onda su naši digli proteste i toliku dževu da se pis-pis performer sa nikšićkog trga upišao u gaće od straha te zamolio nekoga od srboparnasovaca da mu napiše pokajničko pismo u kojemu se izvinjava i vadi na alkoholisanost, i da mu je svejedno na koliko zatvora će biti osuđen samo moli sugrađane da mu oproste. Pismo je bilo ono u „nišićkom“ stilu: „Molim Tita i Moša Jevreja da oproste što sam ono bleja“, ali sam stekao utisak da ovog puta nije prošlo. Prvo, što se ne radi o blejanju kao u Bećirovićevom slučaju, nego o pišanju, i drugo, zbog toga što je Bećirović nakon iskazane komunističke milosti i oprosta kasnije postao još opskurnija četničina. Vidjećemo na koliko će te osuditi ova tvoja vlast, ali vjerovatno ćeš po izlasku morati proći i kroz komitskoga „toplog zeca“ sa šljagama i povicima - fuj to.
I da znaš: takvi kao ti ne mogu ni dopišati do Ljuba, heroj nije izliven samo u bronzi nego i u legendi, ili kako je to napisao fenomenalni Tomislav Marković – uzalud vam trud pišači. Taman kad sam pomislio da će nakon ovoga slučaja svetosavci mokriti doma ili nositi pelene, pop Perović krenu da pravi javni pisoar. I to đe?! U Cetinjskom manastiru i to na mjestu đe je bila Njegoševa štamparija čija su slova za vrijeme najezde seraskera Omer-paše Latasa pretopljena u municiju kojom su Crnogorci krvavo branili zemlju i Manastir.
Kaže rektor Bogoslovije da je to za turiste, da se ne bi ne-daj-Bože uneredili po svetinji koju svetosavci jedva odbraniše od nas. Nije istina, pope Peroviću! Ti to pripremaš za potpisivanje Trojnog pakta najesen između Picoustog, Porfirogeneta i Rukoljuba ili neke druge marionete ako on ne preživi na funkciji do septembra. Nakon potpisivanja ugovora, u Njegoševom pisoaru bi Porfirogenet zvanično zapišao južne obode Srpskoga sveta. Kad nam se tu popiša na slobodu, čast, Ustav i otadžbinu, onda može i na Njegoša jer poslužio im je i više im ne treba. Baš kao što se popišaše i na Amfilohija i njegov amanet čim im isporuči Crnu Goru i umrije.
Ne znate ko je Porfirogenet? To je onaj skromni i konstruktivni vladika iz Hrvatske i ljupki i bogougodni patrijarh iz Beograda koji je po Garašaninovim i Velimirovićevim partiturama u potpunoj simfoniji sa Picoustim bez ijednog harmonijskog ili ritmičkog odstupanja. Najradije bih ga zvao Profanije umjesto Porfirije, ali lik dolazi na Cetinje sa furkom Vasileusa i imperatora da pokorenoj državi pokaže moć i uvede red i zakon. Zato ga zovem Porfirogenet. Možda bih mogao i Pantokrator (svedržalac; svevladalac). U Hristovoj crkvi samo Hrist je bio nosilac te titule, a u jeretičkoj svetosavskoj može i Profanije da je nosi. Ili je možda Picousti nameračio.
E, braćo Cetinjani. Na vama i nama Crnogorcima je da kažemo dosta! Da odmah proglasimo Distrikt Cetinje, ono kao Vašington DC, protjeramo ove iz Manastira i iz Cetinja i proglasimo oltar pravi na kamen Ustavni. Ne smije se nova Podgorička skupština održati na Cetinju i to u Manastiru. Palili su ga, ginuli smo oko njega, a ovakva izdaja i služenje okupatoru događalo se samo kad je vladika Joanikije Lipovac stolovao u njemu u ime Srpske crkve. Vratimo slavu gradu heroju. Samo bez nasilja. Blokiraćemo sve po Cetinju velikim brojem učesnika i odlučnošću. Trebamo i ovog puta pozvati i Bošnjake i Albance i Hrvate i Srbe koji su za Crnu Goru da zajedno sa nama stanu u odbranu Cetinja. Kao na proslavi na Ivanovim koritima. Nećemo srednji vijek i civilizacijski mrak.
Mislite li da je ona zvizna iz Fronta slučajno u Skupštini pominjala srpske paravojne trupe za odbranu Manastira i Cetinja? One su već nekoliko puta i bile u Manastiru i naoružane do zuba prežale put nas na Dvorskome trgu. Po pedeset odjednom sa dugim cijevima. Vjerovatno će ponovo useliti čim pop Perović završi pisoar i čuvati Manastir od nas do dolaska srbovasileusa Porfirogeneta. Jer kao i redovna vojska, i paravojska mora da piša.
A koliko su osilili i koliko su im smiješne naše protestne kolone i demokratičeski otpor i naša prava pokazuje nedavni desant „Vepar desetine na Cetinje“. Zar je moguće da se onaj jad i čemer usudi zaletiti da uređuje po Cetinju? Polako nas uvode u bosanski scenario iz 1992. godine. Oduprimo se dok još postoje ostaci razuma, reda Ustava i zakona. U protivnom, znamo šta nas čeka. Ne mirimo se sa tužnom političkom realnošću. Hoćemo u Evropu, hoćemo u svijet! „ Budimo realni, tražimo nemoguće“!
