Sistem aktuelne vlasti uspostavljen je 2008, dogovorom DS-SPS, u prevodu DSS-radikali.
Tim dogovorom pokriven je najveći deo biračkog tela, amnestirana svaka načelna, nekad i konkretna odgovornost za ratnu agresiju, zločine, pljačku i laži.
Ključne odluke preuzela su neformalna tela, predsednički kabinet i parapolicijski komiteti. Vučić je 2012. preuzeo vlast uz obećanja Evropskoj uniji i liberalnoj javnosti, da će Srbiju vratiti na put reformi i integracije, i rešiti Kosovo.
Vremenom je, uzurpacijom institucija, zauzeo ceo politički prostor, obezbedivši se, spolja, nastavkom Tadićeve spoljne politike 4 stuba.
U istom danu kad je nemački ambasador najavio podršku narodnjačkih partija Vučiću u Evropskom parlamentu, Vučić se sastao s ruskim ambasadorom.
Da li su evropski narodnjaci ruska peta kolona u EU, verovatno još uvek ne, ali su s Trampom bili na dobrom putu da postanu.
I dok se Vučić prenemaže, kako nije antivakcer, upravo njegova propaganda, posredstvom kolona ludaka i sociopata po lojalnim televizijama i novinčinama, godinama vodi antivakcersku kampanju, ujedno kampanju protiv Evrope, kulture, suseda i svake opozicije, i one koja mu je najsličnija.
U trenutku kad SAD zauzimaju konkretnu platformu, zaključkom da su Rusija i Kina ponovo opasnost za svetski mir i zapadnu demokratsku civilizaciju, Srbija najavljuje zakon o istopolnim zajednicama, izmičući kao u Zenonovom paradoksu o Ahilu i kornjači.
Istim šibicarenjem, novim aferama se zatrpavaju prethodne dok skeleti ispadaju iz plakara.
Zato je žive ljude potrebno učiniti hodajućim mrtvacima.
Provačka kriminalizacija Dragana Đilasa, na naslovnicama tabloida, zombiranje je svih, konkretno, celoga biračkog tela, na osnovama nacionalnog dogovora iz 2008. koji je trebalo da obesmisli svaku opoziciju, i to nam se upravo dogodilo.
Nije dovoljno precizno pretpostaviti, da se preživljava već doživljeno, ali svaki naš grad je, nakon Vukovara, postajao zbrisani Vukovar, ili opsednuto, granatirano Sarajevo, za kojim nije bilo empatije ni kad su nas zasipale bombe, crtale se mete i cupkalo po mostovima, naravno, dok je bezbedno.
Ali je više života odnela aktuelna pandemija, pre svega zbog zbunjujućih poruka zvaničnika i poremećenih komentatora.
Dva procesa iz toga već davnog vremena uporno traju, raspad Jugoslavije i organizovana pljačka (eufemistički, akumulacija kapitala).
Raspad Jugoslavije nastavio se zamrzavanjem sukoba na Kosovu i produbljivanjem podela u BiH i Crnoj Gori, koje mogu postati osnova aneksiji.
Nova tajkunizacija ne vodi uspostavljanju evropskog kapitalizma, nego pravo u Donbas, gde su zatočeni, očajni ljudi, u blatu i čamotinji, zahvalni okupatoru i kvislinškim bandama, da su uopšte živi.
Srpski svet, zajednički projekat Vučića i kvislinga u opoziciji, ne vodi Velikoj Srbiji, nego maloj Rusiji.
I o jednom i o drugom procesu svedoči upravo Vučićeva državno-partijska propaganda, kad se pohvale, ili negde zapne.
Nova opoziciona politika, kako bi postala i pobednička i smislena, mora ponuditi alternativu svakom procesu koji se odvija logikom povratka u bilo koju prošlost.
