Mišljenje Evropske komisije o programu ekonomskih reformi do 2027. u kojem se izražava sumnja u projektovani ekonomski rast i poziva na smanjenje javne potrošnje za ekonomske analitičare je, kažu, očekivano.
Evropska komisija u mišljenju na program ekonomskih reformi do 2027. pozvala je Vladu da smanji tekuću potrošnju, što uključuje plate, penzije i socijalna davanja. Skeptični su i povodom ekonomskog rasta koji bi prema prognozi za ovu godinu trebalo da bude 4,8 odsto. U prvom kvartalu bio je 2,5 procenata, kaže ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
"Imaćemo mi blagi rast bruto društvenog proizvoda, ali činjenica je da je ta stopa od 4,8% po mom mišljenju prevelika je i da je teško dostići tokom 2025. godine, a takođe ne treba zaboraviti izvještaje svih relevantnih međunarodnih institucija koje su čak i smanjile potencijalnu stopu rasta za 2025. godinu Crne Gore, od Evropske komisije do Svjetske banke, pa imamo neke projekcije od 2,6% do 3%", kaže Mulešković.
Projektovana stopa rasta mogla je biti dostignuta da je počela izgradnja druge dionice auto-puta od Kolašina prema Andrijevici, smatra ekonomski analitičar Davor Dokić.
"Međutim, pošto kasnimo, jedini način da povećamo stopu rasta je da privučemo strane direktne investicije, da nešto od naših prirodnih potencijala, prije svega tu mislim na turističke, da ih stavimo u funkciju i da dođu ljudi koji imaju novac i da ulože i to bi bio lanac koji bi se pokrenuo", kaže on.
Dokić ističe i da je kupovna moć oslabljena inflacijom i da je u ovom trenutku, uprkos povećanjima zarada, manja nego što je bila prethodnih godina.
Vidite i sami da nema proizvoda koji nije poskupio, tako da bih više obratio pažnju na realne ekonomske pokazatelje, a realni ekonomski pokazatelji nijesu takvi kakvim žele da nam se predstave, nego nažalost, gori", kaže analitičar.
Da ranjivost prihodne strane i opterećenost budžeta troškovima može ugroziti održivost javnih finansija, upozorava Mulešković.
"Vlada bi mnogo više morala da se potrudi da se započnu reforme javne uprave, da se radi mnogo više na smanjivanju neproduktivnih troškova što je bilo najavljeno, što se ne dešava, i naravno da se posveti mnogo više razvoju realne ekonomije. Jer ono što smo mi kreirali kao sistem jeste da je posao u javnoj administraciji opet bolje plaćen i atraktivan u odnosu na realnu ekonomiju, a zaboravljamo činjenicu da upravo ta realna ekonomija treba da finansira sve to", zaključuje Mulešković.
Analitičari zaključuju da su poruke iz Brisela očekivane i da zaslužuju da ih izvršna vlast ozbiljno razmotri.
