Kao i prošle dvije i ova ljetnja turistička sezona biće stihijska, bez organizovanog tržišta, sa velikim gužvama i većinom gostiju iz regiona, pa poslovanje neće biti održivo - procjenjuje za Pobjedu dekan Fakulteta za biznis i turizam iz Budve, prof. dr Rade Ratković, dodajući da već uveliko zaostajemo sa zemljama Mediterana što se tiče ponude i prodaje aranžmana.
Pregovori
- Što se tiče pripreme sezone, mi nijesmo spremili organizovani turizam koji se ugovora otprilike sada za iduću godinu, kada treba da sa turoperatorima dogovaramo kontingente. Već sada treba da vidimo šta treba popraviti za iduću godinu i napraviti predugovore, a već u septembru i oktobru definisati cijene kako bi turoperatori mogli da na svojim kanalima postave kompletnu ponudu destinacija koje zastupaju - tvrdi dr Ratković dodajući da bez tog organizovanog tržišta ne možemo da imamo rani početak i dugu sezonu.
- Nama je značajan broj objekata i dalje zatvoren, mnogi se otvaraju tek početkom juna, neki sredinom, a za organizovano tržište pripreme su potpuno izostale. Javno mnjenje je bilo opterećeno političkim događajima koji su dizali tenzije i otežavali i ovaj vid posla, pa sa tog aspekta nemamo dobru pripremu. Nemamo onu tražnju koja nas dovodi u pozitivan finansijski rezultat - kaže Ratković.
Podsjeća da smo 2021. godine imali u turizmu gubitak 50 miliona eura, za 2022. godinu nemamo još zbirne podatke, ali smatra da će situacija biti slična.
Smatra da ćemo imati stihijski turizam, tj. direktni buking.
- Turisti će neorganizovano masovno dolaziti, ako ne bude nekih vanrednih događaja i biće kao dvije prethodne godine. Imaćemo velike gužve u drugoj polovini jula i u avgustu, kada će zbog početka školske godine turisti iz regiona odlaziti - kaže Ratković i upozorava da već sada imamo saobraćajnu gužvu, a da će se ti problemi u sezoni uduplati.
- Kad tome dodamo i gužve na trajektnoj liniji Kamenari - Lepetane, možemo zamisliti složenost situacije u kojoj ćemo se vjerovatno naći u sezoni - ističe Ratković i naglašava da već sada mnogo zaostajemo za zemljama Mediterana, a nekada smo bili konkurent i partner Hrvatskoj.
- Mi smo pretežno avio destinacija i tu mnogo zaostajemo. Bili smo 90-ih jako blizu Hrvatske, čak u nečemu i napredniji zahvaljujući investicijama kakav je bio Sveti Stefan i Slovenska plaža, ali sada je Hrvatska bolje penetrirana... ali što je bilo, bilo – kaže Ratković dodajući da nam sve to pokazuje da smo mogli da imamo dobar i održiv turizam na nivou zemalja Meditarana, ali smo se opredijelili za privatni smještaj i gradimo stanove za tržište da razvijamo sekundarno stanovanje.
Smještajni kapaciteti
- To je dobro za preduzetnike, međutim nije za turističku industriju. Mi imamo osam do 10 odsto hotelskog smještaja, a 90 odsto domaćinstva i sekundarno stanovanje, a Španija 68 odsto hotelskog, Grčka 82 odsto, Hrvatska 35, Italija 40, a prosjek Mediterana je oko 50 odsto - objašnjava
Ratković i tvrdi da imamo strukturu ponude.
- Imaćemo 40 dana špic sezone, što znači da ne možemo biti rentabilni zbog platežne moći pretežno gostiju iz regiona. Imaćemo mi i evropskih turista, ali nedovoljno - smatra Ratković i očekuje da neka nova vlast napravi strategiju koja će reformisati ovu granu u pogledu ponude i tražnje.
- Sada se radi prostorni plan do 2040. i strategija turizma bi trebalo da bude na takav rok da ljudi znaju šta će da rade i za šta treba da obezbijede prostor - smatra Ratković.
Dodaje i da treba da bude manje politike, a više rada i da moramo da uvažimo upozorenja i EU i Svjetske banke, koji saglasno tvrde da je najveći ekonomski rizik Crne Gore njena politička nestabilnost i nezvjesnost.
- Meni je žao što je to tako i što oni tako govore, međutim mi volimo da se zavaramo i poslije plaćamo mnogo veću cijenu nego da smo na vrijeme počeli da guramo društvene i ekonomske tokove ka normali, da imamo povjerenje u našu zemlju, da ne tražimo podjelu suvereniteta sa nekom drugom državom. Ne smijemo da stavljamo prioritete neke druge državne politike nad našim politikama, nego da upravljamo Crnom Gorom kao svojom kućom, a ne da je dijelimo sa nekim ko je izvan Crne Gore - poručio je Ratković.
Brkamo rezidencijalne stanovnike i turiste
Ratković objašnjava da se u statistici gostiju brkaju rezidencijalni stanovnici, tj. izbjeglice sa turistima.
- Oni će se brojati kao turisti i onda će se govoriti o rekordima koji to nijesu. Taj broj rezidencijalnih stanovnika nije generisan turizmom, nego se radi o noćenju ljudi u njihovim rezidencijalnim objekitma, koje su kupili jer ih je nevolja natjerala zbog rata u Ukrajini - objasnio je Ratković.
