„Članstvo u EU predstavlja prioritetni vanjskopolitički cilj. Već neko vrijeme u tom kontekstu stagniramo i sada to moramo promijeniti“, naglasio je Radulović.
On je dodao da će u narednom periodu unijeti novu energiju u integracioni proces s ciljem bržeg učlanjenja u Uniju.
Naveo je da je intencija Vlade da postignemo internu spremnost za privremeno zatvaranje svih poglavlja do 2024. godine, što nas može dovesti u situaciju da očekujemo punopravno članstvo 2025. ili 2026. godine, stoga će u narednom periodu poseban akcenat biti na reformskom procesu i ispunjavanju obaveza iz evropske agende.
Radulović je istakao da je Evropska unija bila od velike pomoći državama Zapadnog Balkana tokom pandemije COVID-19, te da to predstavlja najbolju potvrdu evropske posvećenosti Regionu.
Takođe, istakao je da je tokom hrvatskog predsjedavanja politika proširenja zauzimala visoko mjesto na evropskoj agendi, te izrazio očekivanje da će u narednom periodu biti ubrzane evropske integracije svih država Regiona.
„Evropska perspektiva je snažan kohezivni faktor i zajednička vizija svih u Regionu, stoga moramo raditi zajedno i sarađivati još i više u pravcu dijeljenja iskustva i pružanja političke i ekspertske pomoći“, naglasio je Radulović.
Nadalje, ministar je ponovio da NATO ostaje jedan od stubova vanjske politike i Crna Gora će, kao kredibilan saveznik, nastaviti da ispunjava obaveze koje proizilaze iz našeg članstva, kao što je, uostalom, i konstatovano od strane premijera Zdravka Krivokapića.
Na panelu su, takođe, govorili specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i drugih zapadnobalkanskih regionalnih problema Miroslav Lajčak, državna sekretarka u Ministarstvu vanjskih i evropskih poslvoa Hrvatske Andreja Metelko-Zgombić i gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Džejms Ker-Lindzej.
