Postojbina čuvenih filozofa ne može da vrati javni dug od 300 milijardi eura jer je uzimala i trošila kredite na nešto što nije stvaralo novu vrijednost, pa sada mora da smanjuje plate i penzije, socijalna davanja... U Srbiji je od 2000. godine kroz zaduživanje, investicije i privatizaciju ušlo nekoliko desetina milijardi eura ali nisu izgrađeni Koridor 10 ili neka elektrana, a ni fabrike koje bi povećale proizvodnju i izvoz. Sličan efekat kao kod Grka, s tim da je u Srbiji dobar dio novca napunio džepove biznismena bliskih vlasti.
Ali dugovi su ostali. Zemlja je zadužena ukoliko je dug veći od 80 odsto BDP-a ili veći od izvoza 220 odsto. „Po prvom kriterijumu dug Srbije je 71 procenat, znači da nije zadužena visoko, ali po drugom iznos od 295 procenata veći je od dozvoljenog, i to svrstava Srbiju među zadužene zemlje. Naša spoljna likvidnost je ugrožena, pa stalno moramo da uzimamo kredite da bismo je održavali“, saopštio je Dragan Đuričin, predsjednik Saveza ekonomista Srbije.
Zbog ovih neveselih podataka, ali i najava pojedinih ministara da bi, taman kad je ekonomija počela da diže glavu, trebalo povećati plate radnicima u javnom sektoru od septembra, ne bi trebalo da iznenadi izjava guvernera Radovana Jelašića: Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomjernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do grčkog scenarija. Nadam se da ćemo istrajati u izbegavanju „zamki prošlosti“ jer tražnja mora da dođe od investicija, a ne od
povećanja javne potrošnje.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, kaže da grčki scenario nije moguć, ali da riječi guvernera treba shvatiti ozbiljno. „Sreća u nesreći je da smo tek 2000. godine krenuli u ozbiljnije reforme i zaduživanja. Imali smo sreće i da je došla ekonomska kriza jer je ona ogolila sve naše probleme i pokazala da je vođena loša ekonomska politika“, objašnjava Zdravković.
Dragoljub Vukadinović, predsjednik „Metalca“, smatra da bi grčki scenario mogao da nam se dogodi za jedno šest godina ukoliko bismo nastavili ovim tempom da se zadužujemo. „Država bi imala problem s vraćanjem dugova, s tim što je rečeno da se tim putem neće ići. Zbog toga vjerujem da nas takav scenario ne čeka“, nada se Vukadinović
