Iznenadna najava povećanja za dvije četvrtine procentnih poena uslijedila je nakon što se savjet za monetarnu politiku banke od 25 članova sastao u Amsterdamu i saopštio da je inflacija postala „veliki izazov“ i da se „proširila i pojačala“ u 19 zemalja koje koriste euro valutu.
Takođe će okončati svoj program ekonomskih podsticaja u julu.
Ovaj potez naglašava zabrinutost zbog porasta potrošačkih cijena, koje su porasle po godišnjoj stopi od 8,1 odsto u maju, što je najveća stopa od početka vođenja statistike 1997. Cilj banke je dva odsto.
ECB je iznijela mogućnost da će u septembru napraviti drastičnije povećanje od pola procentnog poena, umjesto uobičajenog prilagođavanja za četvrtinu poena, rekavši da će, ako izgledi za inflaciju nastave, ili se pogoršaju, „veći porast biti dogovoren na septembarskom sastanku“.
Izgledi za brzi rast izazvali su promjene na berzama, jer bi veće stope povećale prinose na manje rizične alternative akcijama. Povećanje kamatnih stopa u Evropi je takođe komplikovano slabljenjem izgleda za rast pošto ruski rat u Ukrajini izazia udare na ekonomiju, posebno kroz rastuće cijene energije.
Više stope mogu da poskupe kredit za preduzeća. Banka je, međutim, u izjavi o politici rekla da će put povećanja biti „postepen, ali održiv“.
„Visoka inflacija je veliki izazov za sve nas. Upravni savjet će se pobrinuti da se inflacija vrati na cilj od dva odsto u srednjem roku“, navodi se u saopštenju.
Podižući svoje standarde, banka može uticati na to šta finansijske institucije, kompanije, potrošači i vlade moraju da plate da bi pozajmili novac koji im je potreban. Dakle, više stope mogu pomoći u hlađenju ekonomije pregrevanja.
Ali veće stope takođe mogu uticati na rast. To čini posao ECB delikatnim jer mora pronaći ravnotežu između gušenja inflacije i otupljivanja ekonomske aktivnosti.
