U SAD je, navodi Medojević, vođena ozbilljna i detaljna istraga o korupciji prilikom privatizacije Telekoma u Crnoj Gori.
“Činjenica da je FBI vodio istragu skoro 7 godina, ukazuje da je Ministarstvo pravde SAD vrlo ozbiljno tretiralo ovaj slučaj”, ističe Medojević.
Kako je dodao, prema zvaničnoj statistici Ministarstva, tek 2-3 odsto slučajeva se okonča presudom, dok se ostali slučajevi, uglavnom završavaju međusobnom pogodbom.
“Ono što je ovde vrlo iznenađujuće, jeste odluka Ministarstva pravde da ovo poravnanje u vezi korupcije u privatizaciji Telekoma objavi javno. Takve odluke, koje se postignu poravnanjem su, u principu tajne, sem ako su stranke u postupku saglasne da se takva odluka objavi, ili, ako je država, odnosno neka njena institucija (federalna), stranka u postupku što joj po Ustavu daje mogućnost da unilateralno objavi takvu odluku. Objavljivanje ove odluke je jasan politički signal vlastima u Crnoj Gori, da zvanična politika SAD očekuje od tužilaštva i pravosuđa da procesuiraju ovaj slučaj, bez obzira što se radi o bliskom srodniku vodećeg političara u DPS”, tvrdi Medojević.
Prema njegovim riječima, iznos koji se navodi 63,9 miliona eura kombinovano (Deutsche i Magyar Telekom), se odnosi na kazne po osnovu ustanovljene krivične odgovornosti dok će preostalih 31,2 miliona eura Magyar Telekom platiti po osnovu nezakonito stečene imovine i kamata na istu.
“Prema mojimsaznanjima, na osnovu uvida u dostupni materijal, pogodba nije obuhvatila bilo kakve pravne restrikcije da se u nekoj drugoj zemlji, na osnovu lokalne jurisdikcije ne pokrene novi postupak protiv tri zvaničnika Magyar telekoma i protiv obje kompanije zbog korupcije koja je već, praktično dokazana, odlukom Okružnog suda u Njujorku”, tvrdi Medojević
Konsultovao je, kaže,neke vrhunske pravnike sa iskustvom u koruptivnim slučajavima, koji su ga uvjerili da postoji jasan pravni osnov da se u Crnoj Gori pokrenu posebni postupci protiv istih zvaničnika Magyar Telekoma, ali i protiv obje kompanije zbog istog krivičnog djela, za koje su platili kaznu od 95 miliona dolara.
“Vjerujem da dobar dio odgovora na prethodno pitanje daje činjenica da je Deutsche telekom, nedavno kupio jednog od najvećih telekomunikacionih operatera u SAD AT &T za nekih 39 milijardi USD i sigurno ne žele da dovode u pitanje ovu investiciju zbog nekih alavih podgoričkih advokata i vladinih funkcionera koji su uzeli 7.35 miliona eura za korupciju”, kazao je Medojević.
Crnogorsko tužilaštvo, naglašava on, nema kapaciteta da se bavi slučajem korupcije prilikom privatizacije Telekoma.
“Jednostavno, slučaj je previše krupan i prevazilazi njihove sposobnosti. Teško je zamisliti situaciju da bilo koji tužilac postavljen u jednom neslobodnom totalitarnom društvu, upravo od strane vrha bivseg režima, stekne toliku samostalnost da može da otvori istragu protiv “dragog vođe” dok je on još na vlasti. To se nije nikada i nigdje desilo”, navodi Medojević.
Prema njegovim riječima, da bi se otvorili slučajevi krupne korupcije u kojima su, po pravilu, uključeni nosioci najvažnijih državnih funkcija i njihovi srodnici, kumovi i prijatelji, neophodna je smjena režima.
“Meni je više nepodnošljivo teško i čitati i slušati kako se državni tužioci i sudije, muče sa objašnjenjima kako niko od ljudi koji su donosili odluke o privatizaciji Telekoma u Crnoj Gori nije krivično odgovoran, a u sudu u Njujorku tri predstavnika Mađar Telekoma priznali da su dali preko 7 miliona eura mita crnogorskim funkcionerima. Mađarski menadžeri su u svom priznanju krivice potanko opisali i zašto su dali pare, i kome i preko koje advokatske kancelarije i kako su sklapani fiktivni ugovori o konsaltingu”, navodi Medojević.
Kako je istakao, svakome ko makar i ovlaš prati dešavanja u Crnoj Gori, zna ko je taj ko donosi konačne odluke oko bilo kakvog većeg posla u Crnoj Gori i ko je mogao da bude taj “visoki državni funkcioner” koji se pominje u presudi američkog suda.
“Mito od 10% od procjenjene vrijednosti Telekoma je plaćen da bi dobili monopol i da bi mogli sami da formiraju cijene kako oni hoće i iz Crne Gre iznesu vise od 500 miliona EUR od 2005. godine. Takođe je više nego jasno i ko je sestra advokat i ona je sama priznala da je sklopila te ugovore sa Telekomom. I članovi tadašnje uprave Telekoma i Moneta su takođe priznali da su potpisali ugovore sa sestrom”, navodi Medojević.
Dokazi su, dodaje, svi prikupljeni u SAD, nakon skoro sedmogodišnje međunarodne istrage FBI.
“Tamo su i uplatnice i ugovori i priznanja. Dokazi su bili toliko jaki da je Magyar telekom odlučio da plati 95 miliona USD kazne, plus 60 miliona USD koliko su platile advokate. Svima nama je i jasno da i pored toga bivši vrhovni državni tužilac Vesna Medenica nije mogla da podigne optužnicu protiv “visokog državnog funkcionera” i njegove “sestre advokatice” , zbog istih razloga zbog kojih je direktor policije Veljović pošteno priznao da on ne bi mogao da uhapsi Đukanovica, čak i da ga zatekne u vršenju krivičnog djela.
Tako se Vesna Medenica bavila fomalnim detaljima posla. Da li su ugovori zavedeni u arhivi, da li su ih potpisale ovlašćene osobe, da li su te osobe imale odluke svojih organa upravljanja i da li su ugovoreni poslovi naplaćeni. Kao neko tobožnje stručno pokriće za zataškavanje ovog slučaja, Medenica sa poslužila Ekonomskim fakultetom koji je za ogromni novac bio i angažovan da pomogne Medenici da zataška aferu”, ističe Medojević.
Nakon presude suda u Njujorku koji je utvrdio suprotno od Vesne Medenice, Medojević kaže da su se stekli uslovi za pokretanje i njene krivične odgovornosti za namjerno zataškavanje ovog krivičnog djela, “ali nažalost, ni to nema ko da pokrene u besudoj Crnoj Gori Mila Đukanovića”.
Crna Gora , ističe Medojević, nema samostalno i nezavisno tužilaštvo, i ono nema kapacitete da se nosi sa ovim slučajem.
“Čelni ljudi tužilaštva imaju preveliki lični respekt prema Đukanoviću, da bi se usudili da pokrenu postupak protiv njega. Zato i ne čudi činjenica da je FBi skoro 7 godina vodio istragu o korupciji u Crnoj Gori, a da nije komunicirao sa crnogorskim institucijama, koje očigledno, u međunarodnoj zajednici doživljavaju više kao dio korupcionaškog mehanizma, nego kao instrument za borbu protiv korupcije. Cijenim da nije potrebno dodatno opterećivati čelnike tužilaštva sa ovim slučajem, jer oni to ne mogu procesuirati. Ni lično, ni profesionalno. I to treba javno reći”, navodi Medojević.
Crna Gora u tužilaštvu, ističe Medojević, trenutno nema potrebne kadrove koji se mogu baviti korupcijom u vrhu vlasti.
“Zato bi bilo opravdano, da Vlada Crne Gore zatraži od Vlade SAD i Njemačke tehničku pomoć preko koje bi u Crnu Goru došli strani tužioci, sa iskustvom u procesuiranju slučajeva korupcije visokog profila, koji bi oformili nezavisni tim tužilaca koji bi se samo bavili korupcijom na najvišim instancama vlasti”, kazao je Medojević.
To, dodaje on, ne bi bio presedan.
“U mnogim sličnim slučajevima, kada se konstatuje da je korupcija uništila institucije sistema, primjenjuje se ovaj mehanizam i zatraži se pomoć SAD, Njemačke, ali i Hrvatske koje bi nam poslale svoje iskusne tužioce za procesuiranje ovakvih slučajeva, ali i za formiranje jednog tima nezavisnih profesionalnih tužilaca iz Crne Gore koji nijesu fascinirani imenom i djelom velikog i dragog vođe”, kaže Medojević.
Prema njegovim tvrdnjama, imajući u vidu da je Ugovor o kupoprodaji akcija Telekoma, ćkorupcionaški Ugovor, on ne proizvodi pravno dejstvo i taj Ugovor treba raskinuti kao pravno ništavan.
“Protiv kompanija koje su platile korupciju od 7,3 mil eura treba pokrenuti sudske postupke i traziti nadoknadu za pretpljenu štetu, koja ie samo od izgubljene dobiti preko 500 miliona eura”, zaključio je Medojević.
