Nije šala – selekcija naše ondašnje republike bila je bolja od izabranika slavnog Valerija Lobanovskog, rezultatom 2:1 (1:1).
Uprkos velikoj hladnoći, na tribinama se okupilo blizu 10.000 gledalaca, ali – iako je bio najavljen, za SSSR nije nastupio Oieg Blohin, koji je godinu ranije proglašen za najboljeg fudbalera Evrope. On je odsustvovao zbog povrede.
U timu SSSR bili su neki od legendarnih igrača tog vremena – počev od Lovčeva, Reška, Saharova, Minajeva do golmana Prohorova.
Sa druge strane, selektor Vlatko Vujošević opredijelio se za ofanzivnu igru, a crnogorsku navalu predvodili su Mojaš Radonjić, Ante Miročević i Dragan Vujović.
Nedugo pošto je meč počeo, goste je u vođstvo doveo tadašnji napadač moskovskog CSKA Leonid Nazarenko.
U finišu prvog dijela poravnao je Dragan Vujović, a konačnih 2:1 je u 68. minutu postavio Drago Kovačević.
Za crnogorsku reprezentaciju nastupili su Vujačić, Zeković, Folić, Ljumović (Martinović), Karadžić (Đikanović), Milošević (Spasić), Kovačević, Rogošić, Radonjić, Miročević i Vujović.
U selekciji SSSR-a na terenu su bili Prohorov (Astapovski), Sauh, Gorbunov, Mahovikov, Reško, Lovčev, Minajev, Saharov, Gladilin, Nazarenko i Fjodorov.
Zanimljivo je kako je to bio treći duel reprezentacija Crne Gore i SSSR u tom periodu.
Prvi je odigran u Titogradu 1970. godine i bilo je 1:1. Pet godina kasnije, trijumfovali su gosti (2:3).
