Deklaracija koju bi zvanično trebalo da usvoje lideri EU i Zapadnog Balkana na samitu na Brdu kod Kranja 6. oktobra je plod kompromisa između zemalja članica koje su tražile jasniju podršku prijemu Zapadnog Balkana u EU i onih koje su inicijalno odbijale da se u tekstu uopšte pominje riječ proširenje.
"EU potvđuje posvećenost procesu proširenja, na osnovu vjerodostojnih reformi, ispunjavanja striktnih i fer uslova, i po principu sopstvenih zasluga", stoji u tekstu u kojem se naglašava i da EU mora da "zadrži i nastavi sopstveni razvoj, uključujući i kapacitet da integriše nove članove".
Više zemalja članica, uključujući Italiju, Njemačku, Austriju, Belgiju, Baltičke zemlje i Višegradsku grupu zahtevalo je ambiciozniju podršku prijemu Zapadnog Balkana, od uobičajene formulacije o "evropskoj perspektivi", a u nekim predlozima pominjan je i rok za prijem regiona do 2030 godine.
S druge strane, skeptične zemlje, među kojima Danska, Holandija i Francuska, stavile su do znanja da će podršku proširenju prihvatiti jedino ako se ona poveže sa strogom politikom uslovljavanja, ispunjavanjem reformi, uz naglasak da je spremnost EU da integriše nove članove bitan faktor u procesu, saznaje RTS u diplomatskim izvorima u Briselu.
U tekstu deklaracije EU od partnera na Zapadnom Balkanu očekuje da se drže principa i vrednosti EU, što uključuje i "primat demokratije, temeljnih prava i vladavine zakona" i naglašava da da su "snažno civilno društvo i nezavisni pluralistički mediji ključni za svaki demokratski sistem".
