„Isto tako i u Hrvatskoj. Za one koji su tvrdili od početka da je to bio odbrambeni, domovinski rat u kojem niko nije mogao, po prirodi sukoba, da bude odgovoran za bilo kakve ratne zločine, za tu krajnju šovinističku desnicu u Hrvatskoj takođe su ove presude bile veliki poklon. Ni jedni ni drugi, naravno, nisu u pravu, ali to će svakako negativno uticati na proces pomirenja“, kazao je Popović.
On je za današnju Pobjedu govorio o oslobađajućim presudama Haškog suda hrvatskim generalima i Haradinaju, o kolektivnim emocijama koje su te odluke proizvele u regionu, o aktuelnoj političkoj sceni u Srbiji i paradoksu da su danas na vlasti upravo oni koji su prije 25 godina kreirali za Srbiju ratni scenario sa pogubnim posljedicama, o srpskom nacionalizmu na izdisaju, o totalnoj tabloidizaciji medija, velikoj zavjeri protiv Zorana Đinđića koju je vodio Vojislav Koštunica…
Portal Analitika prenosi dio intervjua koji se odnosi na pomenutu temu.
POBJEDA: Kako kao advokat sa ogromnim iskustvom, čisto „zanatski“, gledate na oslobađajuće presude hrvatskim generalima?
POPOVIĆ: Biću oprezan, jer nisam to sve pažljivo pratio dok se dešavalo. Kad su donete te presude, pogledao sam ih, a posebno izdvojeno mišljenje sudije Pokara i ovog drugog sudije koji je glasao protiv.
Mislim da je ono što je naveo Pokar u svom izdvojenom mišljenju tačno. Kad pročitate Pokarovo mišljenje stvarno je nejasno kako sa tim nije uspeo i kako je preglasan. Zato mislim da je oslobađajuća presuda Gotovini i Markaču svakako pogrešna.
POBJEDA: Ako je tako, koji su onda bili motivi za takvu odluku?
POPOVIĆ: Pripisivati to jednom ili drugom motivu je vrlo nezahvalno. To je samo u sferi nagađanja, jer se onda mešate u slobodu nečijeg ličnog izbora.
POBJEDA: Da, ali u srpskoj javnosti to je ocijenjeno kao urota Evropske unije protiv Srbije…
POPOVIĆ: To je pomalo neshvatljivo. U reakcijama naše javnosti se ta presuda uzima kao neki argument protiv Evropske unije. Evropska unija, pre svega, nije osnivač tog suda. Istina, evropske sudije učestvovale su u njegovom radu. Ali baš u slučaju Gotovine i Markača, i u prvostepenom i u drugostepenom postupku, učestvovala su ukupno četvorica sudija iz EU. I sva četvorica su glasala za osudu Gotovine i Markača. Sva četvorica su smatrala da su njih dvojica krivi.
POBJEDA: Mislite li da je bilo nekih političkih pritisaka na te sudije?
POPOVIĆ: Da li je postojao neki politički pritisak, ja to ne znam. Ali, svakako da tamo postoji jedna predrasuda prema Srbiji, i nije čudno što postoji…
POBJEDA: Vaš zagrebački kolega, i vaš profesionalni rival u nekim procesima, Anto Nobilo nedavno mi je rekao kako je optužnica bila dizajnirana za Tuđmana i da zato nije mogla proizvesti osuđujuću presudu za Gotovinu. Slažete li se sa tom ocjenom?
POPOVIĆ: To je možda tehnički tačno. Ali u suštini, a to ostavlja jako loš utisak, imali ste dogovor, plan koji se vidi u onim brionskim zapisnicima, da se veliki deo Srba protera iz Krajine, da „oni nestanu“. To vrhovni komandant Tuđman iznosi kao ideju pred Gotovinom. A onda, dok je ovaj bio „gospodar“ te operacije to se i dešava.
Kad samo poveže te dve tačke, nije jasno kako Gotovina nije odgovoran. Bar po principu komandne odgovornosti. Bar zato što to nije sprečio.
On je na terenu i svestan je toga da iz vrha postoji plan o proterivanju. Čini mi se da je jako velikom aktobatikom, pravnom i činjeničnom, došlo do te oslobađajuće presude.
POBJEDA: Šta mislite o primijenjenom „pravilu 200 metara“?
POPOVIĆ: To „pravilo 200 metara“, na što se svela cela odbrana Gotovine, je jedna budalaština i to se posmatralo izlolovano od svih ostalih dokaza koji su predstavljeni. Pogrešno je i to što se drugostepeni sud u stvari upustio u izmenu činjeničkog stanja, na šta on po pravilima postupka nema pravo.
Drugostepeni sud ima pravo samo da razmišlja o primeni prava, a ne o činjeničnim osnovima. A zaključak o tome da li je nasumično i prekomerno granatiran Knin i ostali gradovi je činjenični zaključak. Tako su oni promenili činjenični zaključak prvostepenog suda.
Definitivno mislim da je to greška.
POBJEDA: U međuvremenu je donesena i oslobađajuća presuda za Haradinaja. Kako to komentarišete?
POPOVIĆ: O slučaju Haradinaja mnogo manje znam. Tu se zamera sudu što nije zaštitio svedoke. Neki od njih su ubijeni, neki nestali, a bilo je i svedoka na koje su vršeni razni pritisci. Tu je reč o nevolji Haškog suda što nema svoju policiju. Sigurno je tu bilo propusta, ali treba znati kakva haotična situacija uopšte vlada na Kosovu. Treba da se shvati da je tu bio jako otežen policijski rad tih međunarodnih snaga na Kosovu. Tamo je kompaktno stanovništvo, zaklonjeno i tim svojim jezikom kojeg niko ne razume. Tu vlada prava plemenska disciplina i jako teško je tu prodreti. Za njih je svako svedočenje protiv Haradinaja smatrano izdajom.
Zato tu najmanje vidim da se nešto može prebaciti sudu, niti vidim da iko pominje tu „tehničku grešku“ suda.
Mislim da tu ima i mnogo nagađanja, ali u svakom slučaju pošto sud nije raspolagao svedocima, nije mogao drugačije da odluči. Kako je do toga došlo, to je druga stvar.
POBJEDA: Mislite li da se ovim polako privodi kraju rad Haškog suda?
POPOVIĆ: Da, mislim da se rad Haškog suda bliži kraju. U nekom smislu i ove odluke o kojima smo pričali jesu političke. Postoji nešto u psihologiji što se zove halo-efekat. Recimo, u školi kad vas nastavnik prozove i pita, a vi imate devet jedinica, lako će vam dati i on desetu. Neće se mnogo obazirati da je možda nešto pogrešio.
Nas u Srbiji to prati i velikim delom smo mi za to zaslužni. Taj halo-efekat može delovati čak i na podsvesnom nivou. Postoji ta tendencija da se svaka sumnjiva činjenica tumači na našu štetu. Mislim da to i u ovom sudu postoji.
POBJEDA: Ipak, u Hagu su još tri „krupne ribe“ -Karadžić, Mladić i Šešelj. Kakve presude za njih očekujete?
POPOVIĆ: Ja mislim da će to sigurno biti osuđujuće presude. Šešeljev slučaj nisam posebno pratio, ali kad su u pitanju Karadžić i Mladić mislim da ni oni sami ne očekuju neku oslobađajuću presudu, ni njihove porodice. Tu je, ipak, jako mnogo činjenica koje su poznate.
